Autor: Redakcija MZR/Dragutin Bloger

Između dva svetska rata u Šapcu su živela dva brata Grozdića rodom iz Žagubice. Janko je bio hotelijer i držao je čuveni hotel sa bioskopom ,,Pariz,, koji je srušen 1963. a nalazio se na mestu današnje stare robne kuće .

Drugi brat Petar Grozdić bio je industrijalac , koji je u Šapcu 1925. godine prvi otvorio fabriku za proizvodnju leda . Do tada se led sekao tokom zime po zaleđenim barama, i slagao u ledare. Voda u barama bila jezagađena pa je takav bio i led .Maja 1925. godine ,,Šabački Glasnik,, je objavio članak industrijalca Petra Grozdića u koje se on zahvaljuje šabačkom mašinisti Milanu Nikoliću , koji mu je montirao mašine u fabrici : ,,Videvši da je Šapcu od velike potrebe jedna fabrika za pravljenje leda, da bi se Šabac mogao snabdevati čistim ledom i jedared se okaniti onog prepo – topskog pribiranja leda iz bara u kome je moglo biti i zaraznih bakcila štetnih po zdravlje čovečije, rešio sam te se sam istu nabavio i doneo u Šabac…S, poštovanjem Pera Grozdić fabrikant leda.,, Da bi se hvatio značaj ove fabrike leda, treba sagledati činjenicu da su se električni frižideri u Šapcu počeli koristiti tek posle 1960. godine . Do tada su se kvarljive životne namirnice držale u metalnim posudama koje su bile stavljane u veće posude u kojima se nalazio drobljeni led.

U periodu između dva svetska rata led se zimi vadio iz bara ili Save, stavljao se u duboke rovove sa slamom (trapove ). Red slame , red leda a odozgo se nabacivao debeli sloj zemlje. Led prikupljen tokom zime , tako se pod zemljom čuvao za letnji period . Kafedžije koje su koristile led za hlađenje jela i pića , često su ga ubacivale u piće, pa je zagađeni led iz bara izazivao obolevanje od trbušnog tifusa. Otvaranjem fabrike leda u gradu , Petar Grozdić je učinio veliku uslugu Šapčanima u očuvanju njihovog zdravlja . Pored toga što je bio industrijalac Petar je bio učesnik Prvog svetskog rata , iz kojeg je izašao sa činom pod pukovnika . U ratu je tri puta ranjavan i nekoliko puta odlikovan. Bio je učesnik borbi na Ceru , Mačkovom kamenu i sa srpskom vojskom prešao je celu Srbiju i Albaniju .

Petar Grozdić bio je predsednik opštine Šabac 1932-1935

Jedan neprijateljski metak prošao mu je kroz vilicu i posle povratka iz rata, kasnije nije nosio bradu.Po završetku rata bio je predsednik ,,Udruženja rezervnih oficira i ratnika ,, pod odbora iz Šapca čije su se prostorije nalazile u hotelu ,,Žirovni venac ,, koji se nalazio na Bairu, srušen je sedamdesetih godina a nalazio se desno od današnje gradske tržnice. Kao borac sa Cera Petar je bio inicijator podizanja spomenika u Tekerišu, predsednik Okružnog suda u Šapcu 1932. godine i predsednik Opštine Šabac od 1932-1935. godine. Kao čovek imao je razumevanja za mnoge građane, bio je odličan organizator i realizator. Kada je 1933. godine osnovan Tenis klub , Udruženje rezervnih oficira i ratnika , na čelu sa Grozdićem, ustupilo je svoj plac do zgrade hotela ,,Pariz,, za izgradnju teniskog igrališta

.

Prilikom posete Šapcu 1931. godine Čehoslovački predsednik Masarik dodelio mi je orden Belog lava a 1932.godine kralj Aleksandar mu je dodelio Orden Jugoslovenske krune.

Između dva svetska rata Petar Grozdić je bio među naj cenjenijim Šapčanima a životni cilj mu je bio da se podigne spomenik srpskim i češkim borcima izginulim na Ceru.

Petar ke bio najzaslužniji za izgradnju spomenika na Tekerišu

I uspeo je u tome, kamen temeljac za spomenik svečano je postavljen u jesen 1927.g. Izgradnju spomenika pomogla je i Vlada Čehoslovačke Republike, projekat spomenika izradio je Ruski emigrant Sergej Beganovski a kralj Aleksandar I Karađorđević dao je odobrenje za izgradnju spomen kosturnice.(Više u knjizi ,,Ceru s ljubavlju,, M. Vasiljevića).Tokom podizanja spomenika članovi ,,Udruženja rezervnih oficira i ratnika ,, iz Šapca i članovi organizacije u Tekerišu, predvođeni sa rezervnim pod.pukovnikom Petrom Grozdićem, intezivno su tragali za brojnim humkama gde su bila pokopana tela poginulih boraca na Ceru i Pocerini. Pronađeni su ostaci preko 3.000 poginulih srpskih boraca i oko 300 čeških. Konačan broj nikada nije utvrđen a u prošlih 20. godina na prostoru oko Trojanovog grada često sam nailazio na metalne delove od vojničkih unifirmi, stari srpski novac , gelere od granata i delove redenika sa ne ispaljenim metcima. Na južnom delu Cera oko lokacije ,,Široka ravan,, pre 50. godina postojao je breg zvani ,,Krstovi,, na čijem je vrhu bio poboden drveni krst visok oko 5. metara , verovatno su tu bili ostaci Ausriskih vojnika.

Spomen kosturnica u Tekerišu visoka je 18. metara a bronzani orao sa lovorovim vencem težak 950. kg. kao simbol pobede i mira , postavljen je na vrh kamene stene okrenute ka zapadu, odakle je neprijatelj došao i poražen pobegao. Natpis na spomeniku ,,VAŠA DELA SU BESMRTNA,, 18. VIII. 1914. uvek će nas podsećati na ratne žrtve Cerske bitke koja je trajala od 16-20 avgusta 1914. godine.

Foto: Dragutin Bloger Faceebook Printscreen

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име