Imala je Mačva uvek kvalitetne ljude, samo je razlika u tome što su kvalitetni i stručni u prošlom veku uglavnom ostajali u našoj opštini i trudili se da svojim znanjem, angažovanjem i autoritetom doprinesu da Bogatić ide u korak sa vremenom i razvija se. Danas svi kvalitetni uglavnom rade i žive van teritorije opštine Bogatić, a sve češće u zemljama EU.

U Bogatiću je 21. oktobra 1931. rođen Mića Martinović. Pripadao je prvoj posleratnoj generaciji doktora veterinarske medicine, koju je Mačva iznedrila. Poslu kojim se bavio čitav svoj radni vek bio je predan maksimalno, a za svakog seljaka Mačve koji je vapio za pomoć veterinara, Mića je bio uvek tu, da se odazove i pomogne, nikad ne gledajući koje je doba dana ili noći. Osim što je lečio životinje mačvanskih seljaka, veterinar Mića je uporno radio na edukaciji stočara, želeći nesebično da im pomogne.

Tada je bilo neko drugo vreme, pa cilj veterinara nije bio da „uvale“ lekove i hranu seljacima, već da im pomognu u izlečenju životinja uz što minimalnije moguće troškove.

Mića ili za one malo mlađe čika Mića toplom rečju, neposrednošću, iskrenošću ali i kritikom uspevao je da sa seljacima stvori i bliže odnose. Za njih je zauvek bio njihov doktor Mića, a oni njegovi istinski prijatelji.

Tada se izuzetno poštovalo znanje i naravno rad, kao i stručna mišljenja kolega. Kako je i sam govorio za njega su jutarnji kolegijumi u veterinarskoj ambulanti bili od neprocenjive vrednosti, jer je tu sa svojim saradnicima razmenjivao mišljenja i iskustva u cilju uspešnog lečenja obolelih životinja.

Mića sa kolegama(s leva a desno): Ostoja Daničić, Boža Erić, Miša Lovčević i Mića Martinović

Mlađima kolegama prenosio je svoje znanje, a njegovi ljudski kvaliteti mnoge od njih usmerili su na pravi put, jer bilo je sramota „štrčati“.

Mića je bio izuzetno poštovan i ugledan čovek, kako među kolegama, tako i u Mačvi. Častan, dostojanstven i vredan čovek, naš čika Mića obeležio je jedno vreme, u periodu kada je Mačva napredovala.

Doktor Mića je nakon završetka studija radio u OUR Ogled Bogatić, a nešto kasnije je prešao u Klenje, gde je proveo najviše vremena, radeći u tamošnjoj ambulanti. Kasnije je radio i u Glušcima, Uzveću i Dublju, a 1991. godine otišao je u penziju. I pored odlaska u penziju, za svoje prijatelje uvek je bio na raspolaganju, da im pomogne savetima.

Ako je neko trebao da dobije nagradu „Zaslužni građanin“ sve ove godine i decenije unazad, zasigurno jedan od tih je bio i Mića Martinović, veterinar koji se ne zaboravlja. Međutim……

Autor: Redakcija MZR

Foto: Privatna arhiva

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име