Home Projekti Bogatić VESNINA PROVANSA U SRCU MAČVE

VESNINA PROVANSA U SRCU MAČVE

0
VESNINA PROVANSA U SRCU MAČVE

Vesna Vitorović – žena koja je od mačvanskog plodnog polja stvorila Provansu

Kada je iz ušuškanog roditeljskog doma u Dublju, pre tri decenije, zbog udaje prešla da živi u Glušce, Vesna je znala šta podrazumeva život u selu. Iako je jedva imala dvadeset godina, porodične obaveze je preuzela vrlo odgovorno i ravnopravno učestovala u svim poslovima u domaćinstvu. Oni koji je znaju, za nju imaju samo reči hvale. Ipak, Vesna skromno kaže da to nije ništa neobično, te da je tako vaspitavana i da je u tom duhu i sama vaspitavala ćerku i dva sina. Dok su deca bila mala, Vitorovići su živeli kao tipična mačvanska porodica, gajili su stoku i poljoprivredne kulture karakteristične za ovaj kraj.
Svako ko je imao tu sreću da oseti čari roditeljstva zna da od toga nema veće sreće, ali ni da nema veće tuge nego kada deca krenu za svojim životom, često odlazeći daleko u svet. Ma koliko uspešni bili. Tako je u jednom trenutku dom Vitorovića ostao prazan. Najstarija ćerka udala se i otišla u daleko Vranje, jedan sin na studije, drugi sin Dejan, trbuhom za kruhom put Ekvatorijalne Gvineje, gde je radio kao pejzažni arhitekta i uređivao palate.
I dok je ostatku sveta pandemija Covida 19 poremetila život na gore, Vesna Vitorović joj je na neki način zahvalna. Stariji sin Dejan se u decembru prošle godine vratio svom rodnom selu, sa idejom da iskustvo i znanje stečeno u Africi primeni u svojoj zemlji. Tako je Vesna, brže-bolje, dočekala ideju sina i podržala ga. Već na proleće, umesto kukuruza i pšenice, na imovini Vitorovića nikla je lavanda, a potom i drugo začinsko bilje. Iako je ovo izazvalo veliko čuđenje među meštanima u selu i gde god bi priča o njima stigla, Vesna kaže da bi opet učinila isto. Vrhunac je bio i kad su odustali i od stoke. Sada je njeno poljoprivredno gazdisntvo skoncentrisano samo na proizvodnju lavande, ruzmarina i drugih začinskih biljaka.


„Kud god da prođete po Mačvi, čućete da je sve više onih koji odustaju od gajenja stoke i dolaze u gradove da rade u fabrikama za neku prosečnu platu, ali im je i to bolje jer bar nešto imaju. Sa govedima je uvek neizvesno, a oni koji gaje svinje već godinama to rade sa minusom verujući da će situacija biti bolja. Ja više ne verujem. A ne mogu da gledam da mi deca odlaze. Kad je Dejan rekao da se vraća, odlučili smo da napravimo rasadnik i oživimo njegov hobi iz detinjstva. On je završio pejzažnu arhitekturu i ovo mu je na neki način struka. Tako smo spojili i lepo i korisno. Od toga smo napravili posao i motivisali sina da ostane u selu“, kaže ova vredna žena, koja je zadovoljna novim poslom.

Ruzmarin u Vesninom rasadniku


Dodaje Vesna da bi oni i dalje radili i ono što su pre, pokušali bi i da usklade obe delatnosti. Ali, više u tome nisu videli budućnost. Da se Dejan nije vratio, dobro bi razmislili i da li da ostanu u Glušcima. Imali su dve mogućnosti: da prodaju sve i ulože u neku nekretninu u gradu, da se zaposle u nekoj firmi ili da pronađu alternativu i nastave sa životom na selu. Ovo drugo joj je bilo prihvatljivije. Želela je da bude svoj gazda. Nije da je sada lako, ali joj je sigurno lakše nego onima koji se i dalje bave tradicionalnom poljoprivredom. U sezoni, kada je najviše posla, mogu lako i da nađu ispomoć, jer ovaj posao nije fizički zahtevan, pa mogu da ga rade i deca i penzioneri.
„Nije da se ne radi, radimo dosta. Ali, zadovoljna sam. Sad preko zime imamo malo manje posla, ali već od proleća nas očekuje priprema sadnica, pikiranje, priprema prostora, presađivanje, zalivanje… Čim dođe februar i prvi topli dani, krećemo sa poslom, jer biljke zahtevaju otvoren prostor, nije plastenička proizvodnja“, priča ona, vidno zadovoljna dosadašnjim rezultatima.
Iako je i do sada živela samo od svog rada, Vesna kaže da konačno ima osećaj da je „svoj čovek“. Posao koji radi je ispunjava, a i daje joj mogućnost da se više posveti sitnim zadovljstvima. Svoje radno vreme određuje sama, a kako je i vernica, radi samo onda „kad je Bog to rekao“ i veruje da je sve ovo lepo što joj se dešava nagrada za to. O velikim praznicima i na nedeljnim službama je uvek u crkvi, gde peva u horu.
Za samo godinu dana, Vesna je postala najveći proizvođač začinskog bilja u Srbiji, kada je reč o formiranim sadnicama. Rasadnik „Vitorović“ je trenutno rasprostanjen na 70 ari. U toku ove godine proizveli su oko 50.000 sadnica, a svoju robu plasiraju u garden centre u većim gradovima širom Srbije. Potražnje ima, ali Vesna kaže da će proizvodne kapaitete širiti u skladu sa zahtevima tržišta. Nije ovde brdovito kao u Provansi, zna da u takvom prizoru neće nikad uživati, ali u mirisu lavande, smilja, ruzmarina i drugog mirisnog bilja hoće. Možda je i bolje ovde, jer mačvanska zemlja uvek daje kvalitet. Uglavnom, bitno je da volju ima, a svoj motiv pronalazi u tome da zadrži sinove na selu.
„Iako ovaj posao zahteva žensku ruku, moram da istaknem da ničega ne bi bilo da nije moje dece i supruga. Sinu Dejanu je ovo hobi od trinaeste godine, znala sam da ću ga ovako motivisati. Zato sam ga i podržala. Drugi sin je isto ponos i dika, student generacije na Šumarskom fakultetu. Ako Bog da, i on će se vratiti“, kaže ponosna majka i uspešna žena.

Vesna sa porodicom


Priznaje i da je komšiluku bilo neobično da prihvati da tu gde su bili kukuruz i pšenica sada raste lavanda. Mnogi su bili skeptični i verovali da će Vesna vrlo brzo da se vrati onom što i oni rade, pa da će opet u proleće deliti iste muke, gledajući u nebo i moleći se da godina bude dobra. Sada, tih briga nema. Svesna je da je povukla dobar potez i ni jednog trenutka se nije pokajala. I još kaže da je konačno, posle toliko godina napornog rada preko leta, ove godine našla vreme i da odmori. Da je znala, još bi ranije pokrenula proizvodnju ovakvih sadnica.
Da li će u Glušcima otvoriti i projektni biro,da bi i drugom sinu obezbedila posao u struci i zdržala ga na selu, ostaje da vidimo kroz par godina. Ako do toga dođe, tek tad će naići na nerazumevanje okoline. Na ovu opasku Vesna se samo skromno nasmejala, jer ima mnogo razloga za zadovoljstvo. Ostaje da vidimo da li će se naša šala obistiniti, a do tada Vesna svojim primerom nastavlja da motiviše svoju decu da ostanu u selu i budu pravi domaćini. I ne samo njih, već i ostalu mladež na kojoj je budućnost. Istovremeno, ova žena na najlepši način i majkama daje primer kako da podrže svoju decu, jer je i to, često, problem zbog kog odlaze daleko od imanja.

Projekat sufinansiran iz budžeta opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Autor: Redakcija МZR

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here