Smrt je bila neizbežna, a najveću bol pristalicama četničkog pokreta i sedam i po decenija kasnije predstavlja činjenica da je lokacija njegovog groba i dalje nepoznata.

Na današnji dan, 1946. godine, streljan je armijski general Dragoljub Draža Mihailović, načelnik štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske i ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije.

Breme izdaje, krst saradnje sa okupatorom ili pak vernost kralju i manjkavost lukavstva pred najezdom talasa komunizma koštale su Mihailovića položaja, časti, slobode, a na kraju i života.

Našao se njegov četnički odred u vihoru novog proleterijatskog zanosa koji je lebdeo nad Evropom, što je u mnogome odredilo buduću sudinu Jugoslavije, kao i pobedu partizana u građanskom ratu.

Po njegovom završetku, nove vlasti rešile su da se obračunaju sa svim protivnicima, a prvi među njima bio je ko drugi no general Draža Mihajlović. 

U spektakularnoj, dugotrajnoj akciji OZNA-e, Mihailović je uhapšen i priveden sudu, koji je presudu doneo i pre njegovog hvatanja.

Smrt je bila neizbežna, a najveću bol pristalicama četničkog pokreta i sedam i po decenija kasnije predstavlja činjenica da je lokacija njegov groba i dalje nepoznata.

Prema rečima istoričara, iako su komunisti tvrdili da je sahranjen na Adi, veruje se da je mesto pogubljenja i zakopavanja tela bio Topčider.
Najodlikovaniji srpski vojnik svih vremena je pred smrt brutalno pretučen i iskasapljen sekirom, a na čuvenoj slici koja je nastala neposredno posle ubistva, vidi se telo Mihailovića bez desne ruke.

Upravo ta slika izazvala je veliko interesovanje i pometnju, a prema rečima istoričara Milosava Samardžića napravljena je u tri primerka.

-Fotografija mrtvog Draže izrađena je u tri primerka za Aleksandra Rankovića, Slobodana Penezića Krcuna i Svetislava Stefanovića. Napravljena je da bi postojao dokaz o izvršenom zadatku, a fotografija iskasapljenog generala prvi put objavljena je u italijanskoj štampi, dva ili tri meseca nakon ubistva, posle čega je Tito naredio istragu kako se to dogodilo. Ova ukradena fotografija u Srbiju se vratila 1992. godine, kada ju je bivši obaveštajac Zagorka Vasić donela iz Kalifornije, a pukovnik Titove garde u penziji potvrdio je da je autentična. Aleksandar Leka Ranković tražio je da se negativ uništi.

Iako je decenijama nosio breme izdajnika i kao mrtav bio najomraženiji čovek Jugoslavije ( kod većine građana), po smrti Josipa Broza Tita, Srbiju ponovo kreće da obuzima zanos nacionale svesti u kojoj se i oživaljava lik Draže.

Upravo zbog toga, Viši sud u Beogradu ga je 14. maja 2015. godine rehabilitovao, uz obrazloženje da je sporna presuda doneta u nezakonitom procesu. Tada su mu ukinute sve izrečene optužbe, zbog čega je postao zvanično neosuđivan.

Autor: Redakcija MZR

Foto: Profimedia

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име