Iz štampe je nedavno izašla knjiga „Slika jednog kraja“, istoričara Radomira Popovića i Branislava Stankovića. U ovom nesvakidašnjem izdanju autori su sakupili nepozanate i zaboravljene fotografije krajolika Mačve, ovdašnjeg stanovništva svih starosnih grupa, zdanja, ali i porodičnih i javnih manifestacija, od kraja 19.veka do 1945.godine i uramili ih u jednu veliku sliku.

„Ovo je rezultat našeg zajedničkog i posvećenog istraživanja prošlosti srpskog naroda, naročito Mačve, jer i kolega Stanković i ja potičemo iz ovog kraja. Proučavajući istoriju shvatili smo da je Mačva prostor koji nije adekvatno i dovoljno proučen, a znamo da je ovaj kraj u prošlosti bio važna kulturološka teritorija srpskog naroda. Naša namera u ovoj knjizi bila je da pokažemo istoriju kroz fotografije, pa smo nastojali da njima spasemo prošlost Mačve, koja nestaje pred nama. Ideja se javila u zajedničkim razgovorima kolege Branka i mene, da prikupljanjem starih fotografija vezanih za Mačvu predstavimo jednu društvenu istriju, kroz karakterologiju i fizionomiju ljudi, kroz predmete i građevine koje su bile odlike materijalne kulture Mačve. Tako je naša knjiga podeljena na četiri poglavlja: Krajolik, u kom imamo prve fotografije s kraja 19.veka, zatim Mačvani i Mačvanke, gde smo u životnom ciklusu od detinjstva do smrti pokušali da prikažemo fizionomiju naših predaka, potom smo u poglavlju Zdanja prikazali javne i privatne građevine, crkve i škole i na kraju javne manifestacije i događaje. Dakle, kroz spektar raznih događanja i zbivanja na fotografijama smo prikazali jednu istoriju Mačve koja je jako dinamična. Treba istaći da je 1945.godina važna u razvoju istorije srpskog naroda, jer je ona prekretnica i kraj tradicionalne zemljoradničke kulture i ulazak u jedan modernistički period koji su komunisti doneli i koji su se destruktivno odnosili prema tradiciji. Od 1945.godine imamo jedan radikalan otklon od tradicije, naše istorije, ali od kraja 20. i početkom 21.veka mi se ponovo vraćamo korenima“, rekao je Radomir Popović.

U knjizi je predstavljen samo deo zapretenog kulturnog blaga „od Mišara do Drine i od najvišeg vrha Cera planine, Vidojevice, do Save“, a autori ističu da su uvereni da će njihovo delo podstaći dalja istraživanja u ovom pravcu.

„Knjiga se ne odnosi samo na opštinu Bogatić, već i Sremsku Mitrovicu i Šabac, trudili smo se da pokrijemo celu geografsku teritoriju i napravimo jedan psihološki, sociološki, kulturološki presek Mačve. Ova knjiga je na neki način spomenik Mačvi i tom jednom periodu koji je ostao iza nas. Moje iskustvo tokom rada na ovoj knjizi je da smo, kako se kaže, u minut do dvanaest uradili ovaj posao, jer verujem da smo u ovo krenuli za deset godina sedamdeset do osamdeset posto materijala koji je ovde objavljen ne bismo zatekli u kućama i u domaćinstvima u Mačvi. Zanimljivo je da smo za sam materijal sakupili više od dve hiljade fotografija, odabrali smo 335 i skoro devedeset posto materijala sada je prvi put publikovano. Posebno je interesantno da su fotografije vezane za kaznenu ekspediciju u Mačvi, koje se nalaze u zbirci Narodnog muzeja u Šapcu, do tamo stigle tako što ih je jedan gospodin na pijaci u Amsterdamu pronašao, prepoznao, otkupio i ustupio ih Narodnom muzeju, a mi smo sada prvi put zapravo te fotografije publikovali. Trudili smo se da prikažemo kompletan socijalni aspekt Mačve, od doktora Mladena Miloševića, koji je bio sorbonski đak, dece koja su iz bogatijih kuća u Mačvi, do dece iz siromašnih porodica. Posebno smo zadovoljni jer su naše kolege ocenile da smo se trudili da se držimo srednje linije u toj političkoj priči, naročito osetljivoj tokom Drugog svetskog rata, i da na najbolji mogući način damo sliku tog perioda. Pa su tu fotografije četnika, partizana, sahrane Mike Mitrovića, svadbe Janka Tufegdžića, unuka Janka Veselinovića…

Branislav Stanković istoričar i književnik

Tako da smo pokušali da i onaj ko ništa ne zna o Mačvi, kada se sretne sa ovom knjigom, ima jasnu i preciznu predstavu šta je Mačva zapravo bila u periodu od kraja 19.veka i pojave fotografije do 1945.godine. Takođe, da se naši stariji Mačvani podsete te Mačve koja polako izumire i nestaje, sa jedne strane, a sa druge strane svi oni koji u budućnosti budu bili zaiteresovani, moći će kroz fotografiju da osete taj miris vrućeg mačvanskog hleba, da osete prašnjave mačvanske ulice, da osete mačvanske vršaje, kada su međuljudski odnosi, po meni, bili kvalitetniji, jer smo bili mnogo više potrebniji jedni drugima, nego što smo danas. I upravo tu sliku Mačve, te lepote i toplote, donosi ova knjiga i zaista verujem, kako smo i naglasili u posveti, da svi oni kojima je Mačva u srcu će se obradovati kad se budu sreli sa ovom našom knjigom“, izjavio je Branislav Stanković.

Izdavač knjige „Slika jednog kraja“ je Narodna biblioteka „Janko Veselinović“ Bogatić, a objavljivanje je finansijski pomoglo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Knjigu trenutno možete poručiti putem telefona 0638373661 , a uskoro ćemo Vas obavestiti i u kojim je knjižarama možete potražiti.

Izvor: macvainfo.rs

Foto: Printscreen facebook

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име