Uprkos sumornim procenama da bi stopa samoubistava u svetu mogla da poraste zbog pandemije korona virusa, za sada ne postoje podaci da su se ova očekivanja i ostvarila, bar tokom prvih meseci pandemije. Ipak, ono što je primetno jeste značajno veći broj osoba koje imaju suicidalne misli, o čemu svedoče podaci centra Srce, koji ima otvorenu SOS liniji za prevenciju suicida.

Nedavno objavljena studija u naučnom časopisu Lanset, koja je analizirala stope samoubistava u periodu od marta do kraja jula 2020. godine, iz 21 države, pokazuje da tokom prvih meseci nije došlo do promene u stopi suicida (ili je u nekim slučajevima čak bila i manja).

Kada su istraživači proširili vremenski opseg, tako da obuhvati i podatke do oktobra 2020. godine, značajan rast primećen je u tri područja – Beč, Japan, Portoriko.

Ovo je za sada prva studija koja je posmatrala stopu suicida u svetu tokom pandemije.

Njeni autori ipak napominju da se zaključci moraju uzeti sa rezervom između ostalog i zato što analiza nije obuhvatila najsiromašnije države, u kojima se desi skoro polovina svih samoubistava u svetu, a koje su posebno bile pogođene pandemijom.

Među posmatranim zemljama nije bila Srbija. Međutim, Klinika “Dr Laza Lazarević” uradila je sopstvenu analizu na osnovu broja pokušaja suicida zbrinutih u okviru urgentne psihijatrijske službe u periodu od početka marta do kraja septembra.

Dobijeni podaci upoređeni su sa istim periodom iz 2019. godine, a direktorka Klinike doktorka Ivana Stašević Karličić kaže da nije primećeno povećanje.

– Dobijen je statistički značajan porast samo u julu mesecu. Naravno da se na osnovu samo ovog malog istraživanja ne mogu donositi tako krupni zaključci (o promeni stope suicida tokom pandemije) – objašnjava dr Stašević Karličić.

Ona takođe naglašava da su postojala sumorna očekivanja da će pandemija i na ovaj način odneti živote, ali da za sada izgleda da se to nije desilo.

– Možda baš zato što smo, pripremljeni na opasnost po mentalno zdravlje, bili budni i koristili svaki trenutak i način da dopremo do onih kojima je pomoć bila potrebna – dodaje sagovornica Danasa.

Ona ističe da je tri dana nakon proglašenja pandemije otvoren besplatan servis Ministarstva zdravlja za podršku građanima. Pored ove linije, pri Klinici “Dr Laza Lazarević” postoji i SOS telefon za prevenciju suicida, preko koga je kako kaže do sada primljeno 12.000 poziva.

Pored SOS linije pri Klinici “Dr Laza Lazarević”, telefonsku podršku osobama sa suicidalnim mislima pruža i novosadski centar Srce. Damjana Jurošević iz ovog centra kaže da su njene kolege primile značajno više poziva od kada je počela pandemija.

– U odnosu na nekih 6.000 kontakata koje prosečno godišnje ostvarimo, prošle godine smo imali oko 8.000 poziva osoba koje su potencijalno razmišljale o samoubistvu. Nama je ovo povećanje veoma indikativno jer procene su da se pored svake osobe koja pokuša samoubistvo, nalazi se još dvadeset ljudi koji o tome razmišljaju – kaže Jurošević.

Ona dodaje da se retko dešava da osoba koja prvi put pomisli na samoubistvo, odmah to i pokuša, odnosno da se radi o jednoj klackalici, procesu tokom koga se gomilaju teška osećanja i misli.

Činjenica da pojavu suicidalnih misli ne prati odmah i pokušaj samoubistva može objasniti zašto veća učestalost psihičkih poremećaja tokom pandemije poput depresije, anksioznosti, posttraumatskog stresa, nije sa sobom povukla i veći broj samoubistava.

Autori prethodno pomenute studije u Lansetu inače beleže i da se podatak da nije došlo do porasta suicida može objasniti na više načina. Kako navode, veća dostupnost usluga u oblasti mentalnog zdravlja, zatim činjenica da je karantin nekim osobama omogućio da ojačaju vezu sa porodicom, ali i manja izloženost svakodnevnom stresu u periodima zaključavanja možda su doprinele smanjenju rizika od suicida.

Psihološkinja Branka Kordić smatra međutim da se rezultati iz Lanseta mogu videti i na drugačiji način.

Ona kao posebno indikativno izdvaja to što je u tri područja primećen porast suicida u periodu nakon jula.

– U prvim mesecima pandemije građani nisu bili svesni šta ih je snašlo. Kako je vreme odmicalo, sve više se akumuliralo osećanje beznađa, bespomoćnosti, očaja iz koga se rađaju misli o samoubistvu. Čak ako se pandemija uskoro okonča, ova osećanja neće biti monetalno izbrisana, odnosno neće nestati jer se ona samo produbljuju dalje – kaže Kordić.

Ona ističe da je do sada primećeno da kada govorimo o pogoršanju mentalnog zdravlja, najveći deo tereta je pao na mlade, koji su postali posebno ugroženi.

– Mladi tek rastu, oni se uče životu. Zamislite šta za mlade znači izolacija, pogotovu ako žive u disfunkcionalnim porodicama gde svedoče zastrašujućim scenama. Mislim da bi bilo veoma važno da upravo njima bude dostupna pomoć, tako što će svaka škola odvojiti prostor gde mogu da se uče tehnikama samopomoći, kako da smanje strah, anksioznost i na kraju da razgovaraju sa profesionalcima, jer razgovor je lekovit – navodi Kordić.

Druge dve sagovornice Danasa doktorka Ivana Stašević Karličić i Damjana Jurošević takođe ističu značaj prevencije. Obe pri tome naglašavaju da to ne može biti zadatak samo zdravstvenih institucija nego celog društva.

– Pojedinci, nevladin sektor, mediji, institucije, verske zajednice, lokalne samouprave tj. svi društveni činioci moraju biti angažovani da bismo postigli krajnji cilj – podizanje svesti o tome da je briga o mentalnom zdravlju deo svakodnevne higijene svakoga od nas – kaže dr Stašević Karličić dodajući da je prevencija “strateško opredeljenje našeg zdravstvenog sistema i donosioca odluka na najvišem nivou”, ali da nije samo zadatak zdravstvenih radnika.

Damjana Jurošević pak navodi da je ključno stvoriti okruženje u kome će se osobe osećati sigurno i slobodno da govore o tome kako se osećaju.

– Potrebno je da stvorimo sredinu u kojoj će biti moguć otvoren razgovor tako da prva linija odbrane budu najbliži – porodica, prijatelji, nastavnici, sa kojom je moguće podeliti misli o samoubistvu. A to ćemo moći da ostvarimo ako na prvom mestu destigmatizujemo suicid – zaključuje Jurošević.

Brojevi telefona za pomoć

Broj SOS linije za prevenciju samoubistva pri Klinici „Dr Laza Lazarević“ je 0800 309 309, opcija 1, i dostuan je 24h svakoga dana. Linija centra Srce je 0800-300-303, svakog dana od 14h do 23 časa.

Autor: Milica Radenković

Izvor: danas.rs

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име