Jedan od vodećih hrvatskih istraživača i pročelnik katedre za turizam Ekonomskog fakulteta u Zagrebu Josip Mikulić smatra kako statistički podaci koje vlada stalno ponavlja kao pokazatelj uspeha nisu relevantni, javlja HRT.

„Što se tiče fizičkih pokazatelja turističkih dolazaka i noćenja, oni možda nisu najsofisticiraniji pokazatelji uspešnosti, no to su pokazatelji koji se koriste svugde u svetu kako bi se pratila turistička aktivnost. Finansijski pokazatelji su puno važniji, a njih je puno kompleksnije meriti i teže ih je za pratiti“, rekao je Mikulić u razgovoru za HRT i dodao kako se Hrvatska vratila pretpandemijskom problemu prevelikog broja turista koji se u određenom trenutku nalaze na premalom prostoru.

„Od dva turista poželjniji je jedan koji troši dvostruko više“

„Prošle godine smo u julu i avgustu imali nekih 60 posto aktivnosti iz godine ranije i sećam se da se jedan kolumnista tada zapitao je li to prava mera – verujem da su se to mnogi zapitali jer nismo imali klasične gužve i mogli smo neometano uživati u destinacijskoj ponudi. Načelno možemo reći da je od dva turista poželjniji jedan koji troši dvostruko više, takav jedan dolazak više vrednosti je nešto čemu bismo trebali težiti“, smatra Mikulić.

Mikulić ističe da je bitno osvestiti kako je kvalitet u turizmu osim smeštajne, bitna i u uslužnim delatnostima, prvenstveno u delu vezanom za ljudski faktor.

„Tu smo i ove godine ponovno imali problema sa pronalaženjem adekvatne količine radne snage“, kaže.

No, Mikulić naglašava kako je značajan problem činjenica da se podizanjem kvaliteta podižu i cene, te se postavlja pitanje hoće li Hrvati moći priuštiti odmor na Jadranu.

„Ako se ovako nastavi, mogući scenarij je da ćemo imati goste visoke platežne moći, a Hrvatima će biti isplativije ići na odmor u Tursku. To nije nešto čemu bi trebalo težiti, ali može doći do toga“, kaže.

„Hrvatska porezima ne stimuliše podizanje kvaliteta turizma“

U Hrvatskoj je vidljivo kako se nikakvim poreznim politikama ne stimuliše podizanje kvaliteta turizma. Mikulić objašnjava kako je porezni paušal, koji stvara izuzetno nisko porezno opterećenje za one koji ga koriste, osmišljen kao mera koja bi trebala potpomoći vlasnike privatnih smeštajnih kapaciteta da ih ponude turistima.

„Smatram da je to jedan vid turizma koji je snaga hrvatskog turizma, gde vi kao turist boravite u domaćinstvu vlasnika nekretnine. Međutim, kada se radi o hotelima i većem broju kreveta, tu bi trebalo razmisliti kako ujednačiti na neki način nepošten tretman ove dve vrste smeštaja“, kaže i dodaje kako se masovnom gradnjom apartmana i smeštajnih jedinica hrvatska obala polako devastira, te upozorava kako treba dobro razmisliti o podsticanju daljnje ekspanzije takve vrste smeštaja.

„Kod nas je udeo privatnog smeštaja veći od 60%. U Grčkoj i Italiji je oko jedne trećine“

„Mali i mikro preduzetnici su dominantno uključeni u pružanje smeštajnih usluga, kod nas je udeo privatnog smeštaja viši od 60 posto, dok je on u nekim konkurentskim zemljama, primera radi u Grčkoj ili Italiji negde oko jedne trećine, a u Španiji svega 25 posto. Dakle, mi imamo puno manji udeo hotelskog smeštaja, a u njemu dominiraju veći hoteli sa sto i više soba, dok recimo u Italiji dominiraju srednje veliki hoteli sa 25 do 100 soba – to je nešto što treba podsticati i što nama nedostaje za kvalitetan turizam. Ovakav poslovni model ima smisla za one koji se tim bave, međutim takav vid smeštaja ‘pumpa’ špicu sezone koja je ionako već turirana – u nekim destinacijama imamo prevelik broj gostiju na premalom prostoru, te se umanjuje turistički doživljaj. Dugoročno gledajući, ako se ovako nastavi, idemo prema masovnom turizmu niže vrednosti gde će najveću korist imati vlasnici malih smeštajnih objekata, trgovinski lanci i fast food restorani“, objašnjava Mikulić.

Strategiju razvoja hrvatskog turizma za period od 2012. do 2020. godine razvio je Institut za turizam, a Mikulić ističe kako se u njoj spominje problem apartmanizacije, te se potiče razvoj onih oblika turizma koji mogu privući goste u pred- i postsezoni.

„Strategija je dobra, ali niko je se nije držao“

„Sama strategija je dobra, no nito je se nije držao. Aktuelnu strategiju izrađuje Fakultet za menadžment u turizmu i ugostiteljstvu iz Opatije, u saradnji s jednom konsultantskom firmom, i možemo računati da bi taj dokument mogao biti dostupan sredinom sledeće godine“, kaže i dodaje kako se u poslednjih deset godina privatni smeštaj na obali udvostručio, iako prema strategiji nije bilo predviđeno da dođe do ikakvog povećanja kapaciteta u toj vrsti smeštaja, već da se poveća kvalitet postojećih. „Prevelik udeo turizma u privredi jedne zemlje je nešto što nije poželjno i što je karakteristika slabije razvijenih država. Bio bih sretan da imamo isto onoliko turizma koliko imamo i danas, možda malo kvalitetnijeg, ali da njegov udeo u BDP-u bude ispod deset posto. To bi onda značilo da su se druge grane privrede razvile i da smo postigli veću platežnu sposobnost, pa će onda i naši domaći turisti moći priuštiti letovanje u hotelima u špicu sezone, što bi trebalo biti nešto čemu težimo“, zaključuje Mikulić.

Autor: Redakcija MZR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име