Poražavajući rezultati najnovijeg istraživanja: čak 56 odsto mladih, uzrasta od 18 do 29 godina, misli da je vakcina podjednako rizična ili čak rizičnija od kovida.

Više od polovine naših ljudi već je primilo vakcinu ili je sigurno da će se imunizovati, a svega sedam odsto njih tvrdi „da se sigurno neće vakcinisati”. Iako su protivnici vakcinacije u stvarnosti u manjini i bez obzira na činjenicu da su oni veoma aktivni i agresivni na socijalnim mrežama, zabrinjava podatak da čak trećina naših građana nije sigurna da li treba da se vakciniše, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja Laboratorije za istraživanje individualnih razlika pri Filozofskom fakultetu u Beogradu i agencije „Ipsos”.

Rezultati ovog istraživanja pretočeni su u brošuru „Kako komunicirati o vakcinaciji protiv kovid 19”, čiji je cilj, kako navode njeni autori, da obaveštava o raspoloženju javnosti kada je reč o vakcinama protiv virusa korona, opisuje tipične brige naših sugrađana kada je reč o vakcinaciji i prikazuje različite razloge zbog kojih ljudi (ne) žele da se vakcinišu.

– Na pitanje da li ste se vakcinisali protiv kovida 19, najveći broj pozitivnih odgovora dobijamo u starosnoj kategoriji 65 plus, a najmanje u kategoriji onih koji su tek zakoračili u punoletstvo – čak 66 odsto starijih od 65 godina i svega petina mladih kažu da su se vakcinisali. Važi i obrnuto, najveći broj onih koji kažu da se sigurno neće vakcinisati pripada mladoj populaciji. Zanimljivo je da među mladima postoji neobično visok procenat onih koji smatraju da im vakcina iz zdravstvenih razloga nije preporučena, a to uverenje može biti posledica oslanjanja na pogrešne informacije ili zastarela kontraindikacija za vakcinaciju. Zanimljivi su i odgovori na pitanje šta bi vas motivisalo da se vakcinišete – mladi odgovaraju da žele da se uvere na primeru drugih da je vakcina bezbedna, da zaista gradi imunitet i da će s potvrdom o vakcinaciji moći da putuju u inostranstvo, dok je ispitanicima iz opšte populacije takođe značajno da se uvere na tuđem primeru da je vakcina bezbedna i da zaista gradi imunitet, ali im je važno i da im vakcinu preporuči zdravstveni radnik u koga imaju poverenje – ističu dr Iris Žeželj, vanredni profesor na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Marija Petrović iz Laboratorije za istraživanje individualnih razlika.

Iako najveći broj ispitanika ispravno zaključuje da je rizik od korone veći od rizika vakcinacije, skoro četvrtina smatra da imunizacija i bolest nose isti rizik, a čak svaki sedmi građanin veruje da je vakcinacija rizičnija po zdravlje od kovida 19. Poražavajuće je da pripadnici mlade i najobrazovanije populacije smatra da je zdravstveni rizik od vakcinacije veći od same bolesti – u to veruje četvrtina tridesetogodišnjaka i petina dvadesetogodišnjaka. Čak 56 odsto mladih, uzrasta od 18 do 29 godina, misli da je vakcina podjednako rizična ili čak rizičnija od kovida 19.

– Ispitanici su prilično podeljeni i oko toga da li vakcinacija treba da bude obavezna – dok polovina njih smatra da imunizacija treba da bude dobrovoljna za sve građane, trećina misli da treba da bude obavezna za sve građane, a 15 procenata smatra da treba da bude obavezna pod određenim uslovima. Ispitujući stavove građana prema javnim politikama i potvrdama o vakcinaciji, došli smo do zaključka da se najveći broj njih donekle ili potpuno slaže sa stavom da svi putnici koji ulaze u Srbiju treba da imaju potvrdu o vakcinaciji, da sva veća javna mesta – koncertne dvorane i stadioni – treba od posetilaca da traže dokaz o vakcinaciji, dok svega trećina njih smatra da prodavnice, restorani i kancelarije treba da traže ove potvrde – ističu autorke ovog istraživanja.

Odgovarajući na pitanje zbog čega treba primiti vakcinu ako ona nije sto odsto bezbedna, one podsećaju da smo često skloni odbacivanju svega što nam se ne čini apsolutno bezbednim i tako zanemarujemo činjenicu da nijedna aktivnost koju svakodnevno obavljamo nije apsolutno sigurna.

– Uprkos činjenici da svakoga dana u Srbiji u proseku poginu dva čoveka u saobraćajnim nesrećama i da 57 njih biva povređeno, da je kikiriki jedna od namirnica koja najčešće izaziva anafilaksu i smrt, mi se redovno vozimo i jedemo kikiriki. Mnoge svakodnevne aktivnosti nose određeni rizik, ali ih mi i dalje upražnjavamo zbog njihove dobiti. To važi i za imunizaciju – rizici od vakcina su značajno niži, a dobiti od vakcinacije daleko prevazilaze bilo koji rizik. Apsolutna zaštita nije moguća, ali nas vakcina stavlja u značajno sigurniju poziciju. Osim toga, vakcinacija nije individualni, već kolektivni čin jer na taj način štitimo sebe, ali i bližnjeg svog – zaključuju autorke ovog istraživanja.

Autor: K.Đ.

Izvor: politika.rs

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име