Mladi traže da im se otklone nedoumice o vakcinaciji kako bi od 1. septembra u klupe selo što više imunizovanih učenika.

Mnoge dezinformacije kruže na internetu. Potrebno je detaljnije nas uputiti, organizovati više rasprava o tome zašto je važna vakcinacija s relevantnim sagovornicima koji bi razjasnili nedoumice. I to na pravi način, interaktivno, primereno našim godinama, na tribinama, da nam se objasni da imunizacija nije bauk, zbog čega nam ona treba, ili ne treba, kako ćemo vakcinom zaštititi sebe i druge, poručuju iz Unije srednjoškolaca Srbije.

U završnici letnjeg raspusta kroji se predlog plana početka školske godine. O tome kako će od septembra raditi kuće znanja uveliko se diskutuje, ali će tek na sednici Kriznog štaba biti definisana pravila po kojima će od prvog nastavnog dana funkcionisati školski kolektivi. U iščekivanju zvaničnog uputstva o organizaciji nastave i učenja, među 250.000 srednjoškolaca širom Srbije mnogi nisu zadovoljni ulogom nemih posmatrača u procesu osmišljavanja pravila rada srednjoškolskog sistema.

Poučeni iskustvom iz prethodne dve školske godine u vanrednim i atipičnim okolnostima, mladi su svesni kvaliteta nastave na daljinu i njenih rezultata. Otuda se uopšte ne raduju potencijalnoj reprizi oprobane kombinovane nastave. Negoduju zbog insistiranja pojedinih epidemiologa da se u učionici ne mešaju vakcinisani i nevakcinisani đaci, da oni koji su primili cepivo mogu da pohađaju redovnu nastavu u školi, a da na daljinu uče ostalih – 99 odsto đaka starijih od 12 godina koji nisu vakcinisani. Da imunizaciju oberučke prihvate svi srednjoškolci obuhvat imunizacijom bio bi povećan za četvrt miliona mladih, ali oni smatraju da bi ka tom cilju podrobnija objašnjenja relevantnih stručnjaka primerena uzrastu učenika urodila plodom više nego apeli i snažne preporuke.

– Nedovoljna je participacija srednjoškolaca u planiranju života i rada srednjih škola. Komunikacija s učenicima i školama, da se njihovo mišljenje čuje i uvaži, bez sumnje doprinela bi rešavanju poteškoća. Ali đaci se ne pitaju za mnoge stvari pa nas, očekivano, niko dosad nije pitao kakav stav imamo prema mogućim opcijama organizacije rada škola ili o imunizaciji. Prosečni srednjoškolac u društvu svojih vršnjaka, kad mu neko kaže da ako nije vakcinisan ne može da ide na nastavu u školu, reći će: „U redu, baš me briga, ne moram, baš ste mi olakšali.” Onom koji se vakcinisao prva ideja može biti da slaže da se nije vakcinisao da ne bi išao u školu ako većina vršnjaka ne ide, kao vid bunta zbog neravnopravnosti, jer svi treba da imamo jednako pravo na školovanje u istim uslovima – dočarava u razgovoru za „Politiku” Elizabeta Jagica, član Upravnog odbora Unije srednjoškolaca Srbije, organizacije koja okuplja predstavnike 196 učeničkih parlamenata, glasnogovornike oko 110.000 đaka iz 75 gradova Srbije.

Nedostaje im više prilika da se upoznaju s vakcinacijom protiv virusa korona koja se naročito preporučuje, a nije obavezna. U načelu jasno im je da u datim okolnostima postoji potreba da se imunizacijom obuhvati što više ljudi, ali u suštini imaju mnogo nedoumica.

– Mnoge dezinformacije kruže na internetu. Potrebno je detaljnije nas uputiti, organizovati više razgovora, rasprava o tome zašto je važna vakcinacija s relevantnim sagovornicima koji bi razjasnili nedoumice. I to na pravi način, interaktivno, primereno našim godinama, na tribinama, da nam se objasni da imunizacija nije bauk, zbog čega nam ona treba, ili ne treba, kako ćemo vakcinom zaštititi sebe i druge. Na primer, u saradnji sa učeničkim parlamentom Medicinske škole „7. april” u Novom Sadu, studentima medicine i zdravstvenim radnicima napravili smo onlajn tribinu o imunizaciji mladih. Bila je to prilika da od magistra farmacije Pavla Zelića, iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, i dr Srđe Jankovića, imunologa i člana Kriznog štaba, čujemo više o vakcinaciji. Kao jedina organizacija koja okuplja srednjoškolce na nacionalnom nivou, trudimo se da povećamo ulogu i vidljivost učenika srednjih škola, ali neophodno je sistemski organizovati više debata na kojima bi uvaženi stručnjaci pomogli srednjoškolcima da razreše dileme – ukazuje Elizabeta Jagica.

Za deset dana ona će biti maturantkinja srednje Muzičke škole „Jovan Bandur” u Pančevu, na odseku solo pevanje. Pevanje u telefon, iz njenog iskustva, najupečatljivija je ilustracija kvaliteta nastave na daljinu.

– Situacija s virusom korona generalno je komplikovana. I nama je donela velike probleme, od nedostatka komunikacije i povezivanja s vršnjacima do depresije. Osim druženja u školi, izostala je i kvalitetna nastava. Značajno bi bilo da krenemo u školu regularno. Možemo da poštujemo određena pravila, da nosimo maske, ali je važno da idemo u školu. Redovno pohađanje nastave poboljšaće ne samo naše znanje već i životne prilike, unaprediće naše mentalno zdravlje. Kombinovana nastava nije najbolje realizovana, nailazila je na mnoge poteškoće. Nisu svi učenici imali mogućnost da učestvuju na časovima onlajn, za mnoge smo prikupljali tablete i druge mobilne uređaje. Nisu sve škole imale jednake kapacitete za kombinovanu nastavu na isti način, tako da nisu ni svi đaci imali jednak pristup obrazovanju. Ako budemo morali da radimo onlajn, treba bar da imamo jednake uslove, sistem istovetan za sve, koji će poznavati svi od učenika do direktora i koji će biti ustaljen, a ne da škole budu prepuštene same sebi kako će organizovati nastavu – napominje naša sagovornica u ime Unije srednjoškolaca Srbije.

Posledice će se videti na velikoj maturi

Generacija koja bi trebalo prva da polaže veliku maturu od početka srednje škole uči u otežanim uslovima epidemije

Pokušaj da se čuje glas srednjoškolaca, isprovocira reakcija onih koji odlučuju o modelima rada škola, ukaže na preku potrebu đaka da se vrate na redovnu nastavu, makar časovi trajali 30 minuta, oličen je u pismu koje je nadležnima uputio Filip Kalmarević, od septembra đak četvrtog razreda Pravno-poslovne škole u Beogradu, poverenik za mlade Naprednog kluba.

– Ne očekujem konkretnu reakciju, ali sam siguran da segregacije vakcinisanih i nevakcinisanih učenika neće biti, jer je to izazvalo oštro negodovanje opšte javnosti i to bi bio nepremostiv problem. Ključno je da se đaci vrate u škole da bi se sprečili dalji loši rezultati, pad produktivnosti, osipanje znanja. Onlajn nastava ima toliko negativnih efekata, od nezainteresovanosti mladih za obrazovanje do učinka osnovaca na završnom i prijemnim ispitima za upis u srednje škole. Posledice će se tek videti na velikoj maturi, planiranoj da se prvi put polaže 2024. godine, a to znači da prva na veliku maturu izlazi generacija koju je u prvom razredu srednje škole zatekla pandemija. Imaće velike probleme jer nisu imali dovoljan fond časova u otežanim uslovima, nisu mogli da pređu gradivo kako treba, da se adekvatno pripreme, steknu predviđen nivo znanja, a upitno je da li će to uspeti i kada bi od ovog septembra nastava bila sasvim regularna kao pre korone – ističe Filip Kalmarević.

Autor: M.S.M.

Izvor: http://politika.rs

Foto: Perica Petrović

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име