Na današnji dan, pre dve godine, na veliki praznik, dan Svetog arhangela Mihaila napustio nas je veliki čovek, gospodin Ljubinko Jevtić. Naša je dužnost da ga ne zaboravimo, bar mi, koji smo ga poznavali.

Nekada je sportski i kulturni događaj u Mačvi bio nezamisliv bez jednog čoveka. Mogla se odigrati utakmica bez par ključnjih igrača ili se konjičke trke održati bez najbržih grla, ali, bez njega nikada.

Osim sportskih događaja on je bio komentator na kulturnim manifestacijama i mnogim drugim dešavanjima koje su vezane za očuvanje tradicije, običaja iz naše opštine. Dovoljno je bilo reći Ljubinko Jevtić, nema ko za tog čoveka nije čuo, naravno sve u superlativu.

Rođeni Badovinčanin svoje prve korake u organizaciji i voditeljstvu pokazao je još kao srednjoškolac u šabačkoj Poljoprivrednoj školi, sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Ubrzo se i u matičnoj mu opštini Bogatić pročulo za njegov talenat, pa je često angažovan za voditelja mnogobrojnih događaja u ravnoj Mačvi.

Hajdučko veče, izbor za Miss Mačve, susreti sela, tada popularne igranke u domovima kulture, konjičke trke na hipodromu u Bogatiću ( 45 godina bio voditelj programa ), kao i ostale sportske manifestacije vodio je naš dragi Ljubinko.

Osim lokalnih događaja često je bio angažovan da bude voditelj programa konjičkih trka u Požarevcu, Šapcu, Sarajevu, Gradačcu i mnogim drugim gradovima nekadašnje Jugoslavije. Takođe, bio je voditelj mnogobrojnih književnih večeri.

Ljubinko Jevtić prvi je u Mačvu doveo tada izuzetno popularnu radio emisiju „Selo veselo“, te „Autobus u pola šest“.

Zahvaljujući Ljubinku Zaharije Trnavčević bio je čest gost u Mačvi sa svojom emisijom „Znanje-imanje“, a upravo u našem kraju upoznao je Mlađu Ignjatovića i Dragana Stančetića, prijatelje sa kojima se družio do kraja svog života.

Ljubinko je bio prvi političar u Mačvi koji je izabran za predsednika Veća Saveza Sindikata opštine Bogatić. Radio je volonterski, želeći da svojim primerom pokaže da rukovodeći političari ne moraju da primaju po dve plate.

Bio je autor takmičenja “ Zemljoradnik“, gde se svake godine organizovao izbor za najboljeg zemljoradnika SFRJ. Idejni tvorac mačvanske „Listićijade“, manifestacije koja je prerasla u tradicionalnu i jednistvenu u Srbiji. Nije je registrovao kao svoju, već ju je poklonio lokalnoj samoupravi, tačnije turističkoj organizaciji opštine Bogatić.

Radni vek proveo je u Badovincima. Bio je upravnik Doma kulture, kasnije je 30 godina proveo u OZZ Badovinci kao referent ratarske proizvodnje. Kratko je bio i direktor Zadruge, ali čim je stekao uslov za penziju odlučio se da završi svoj radni vek.

Ljubinko je bio čovek sa stavom, čestit i dostojanstven, jedan od retkih koji nije poklekao u ludim vremenima i prodao veru za večeru ili ušao u vrzino kolo sa pljačkašima državne imovine, kojih u Mačvi ima dosta, danas tzv. biznismeni. Bio je veliki borac za pravdu, govorio javno samo istinu i zbog toga čitav život sabotiran.

Na današnji dan, pre dve godine, na veliki praznik, dan Svetog arhangela Mihaila napustio nas je veliki čovek, gospodin Ljubinko. Naša je dužnost da ga ne zaboravimo, bar mi, koji smo ga poznavali.

P.S.
Nije bilo jutra, a da se našoj redakciji ne javi i poželi srećan nov radni dan.

Autor: Redakcija MZR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име