Knjiga „Slika jednog kraja„ autora Dr Radomira Popovića i Branislava Stankovića, dvojice mačvanskih istoričara biće premijerno predstavljena šapčanima u Biblioteci šabačkoj, u sali Vinaver, u četvrtak 30. septembra 2021. u 19 časova.

Postavši ponovo pogranična oblast, Mačva je u novom veku, prepuštena sama sebi, ostala po strani od opštih tokova razvoja i napretka, i traje više u istoriji i književnosti nego u svesti savremenika.

Voljom ćudljive savremenosti istorija je postala njeno trajnije pribežište. Kroz tu izoštrenu optiku ona se jasnije raspoznaje i postojanije razume, prihvata i voli. Razlog za takav odnos dolazi iz ukorenjenosti u nacionalnu tradiciju i živu sliku prošlosti.

Sada je u foto-monografiji Radomira J. Popovića i Branislava Stankovića „Slika jednog kraja“ (Narodna biblioteka „Janko Veselinović“, Bogatić, 2021), ta ratnim razaranjima i kulturnim usponom obeležena prošlost, iznova, dolično oživljena, pregledno i reprezentativno predstavljena.

Dr Radomir Popović

Uvereni da je Mačva „osobena kulturna oblast koju odlikuju prepoznatljive specifičnosti u odnosu na susedne krajeve, Jadar, Pocerinu, Semberiju i Srem“, autori, učeni istorici, kao posebnost svog zavičaja prepoznali su njegov „ruralni karakter“ i na toj osnovi izraslu „kulturu zemlje“, koja je karakteristično određivala Mačvane. Zbog toga su pregli da metodološki utemeljeno, sa veoma uputnim tekstom predgovora, objektivizovano i nepretenciozno, kroz nekoliko oblasti življenja, sagledaju njenu prošlost, prate i dokumentovano predstave „dinamiku promena u razdoblju dužem od pola veka“. Razdoblje obuhvaćeno ovim posebnim i ljupkim foto-albumom seže od kraja devetnaestog do polovine dvadesetog veka. Ti odvojeni vidovi života iskazuju se kroz predstavljanje krajolika, ljudi, zdanja i različitih porodičnih i javnih manifestacija – svega onoga što predstavlja život vezan za plodnu zemlju u obuhvatu velikih reka i u različitim vidovima njegovog ispoljavanja i trajanja. Mačva – to su ljudi izrasli iz zemlje.

Branislav Stanković

Opredeljeni da prate „dinamiku istorijskih procesa“ skrupulozni autori ove slikovne istorijsko-patriotske čitanke, letopisa i životopisa, istovremeno, izborom fotografija i njihovom osmišljenom postavkom, indirektno ukazuju na „istorijske okolnosti“ koje su „dramatično uticale na promenu krajolika Mačve u prvoj polovini 20. veka“. Dva velika rata su započela, a socio-komunistički režim dokončao rastakanje tradicionalnih oblika sitog, samoodrživog, kulturno usmerenog i moralno uzdignutog domaćinskog života u ovom kraju. Od nekadašnje najveće ravnice u kneževini Srbiji, kako je pisao njen poneseni lirik Janko Veselinović, do njenog opadanja i marginalizacije nije prošlo mnogo. Mada je još Skerlić isticao kako je u novom dobu, uz Šumadiju, Mačva osnovna srpska zemlja, njeno sistemsko zanemarivanje i potiskivanje pokazuje kakav je ukupni nacionalni odnos prema nasleđu i vrednostima koji su radom i borbom teško stečeni i skupo plaćeni. Nije Srbija toliko siromašna i zabataljena zemlja, koliko je siromašan naš odnos prema prošlosti i kulturi, naša plitka istorijska svest i naš golemi zaborav.

MODA Badovinčanke tridesetih godina prošlog veka, Foto-monografija „Slika jednog kraja“

Dok pred radoznalim očima promiču uzastopne slike života: ratnih stradanja, rada u polju, podizanja crkava i škola, javnih i političkih zborova, običaja i obreda (slike svadbi plene, očaravaju), svakodnevice i razbibrige, u likovima nekadašnjih ljudi, u otisku minulog života, postojano tinja i sija iskra radosti i lepote trajanja.

TRADICIJA Ukrasi na nošnji, Foto-monografija „Slika jednog kraja“

Dok pred radoznalim očima promiču uzastopne slike života: ratnih stradanja, rada u polju, podizanja crkava i škola, javnih i političkih zborova, običaja i obreda (slike svadbi plene, očaravaju), svakodnevice i razbibrige, u likovima nekadašnjih ljudi, u otisku minulog života, postojano tinja i sija iskra radosti i lepote trajanja.

To je trag one heraklitovske vatre koja ne prestaje, već se prenosi iz vremena u vreme, iz pokolenja u pokolenje. Toj neugasloj svetlosti ova ilustrativna i vredna knjiga pomenik je i himna.

Precima su potomci uvek dužni. Taj stvarni i metafizički dug i ovako se, primerno, utvrđuje i vraća. Negujući „kulturu sećanja“ mi postojanije i dublje razumevamo svoje vreme i sebe.

Raspoznajemo se i odmeravamo u istoriji i savremenosti.

Drama naših života nije veća od iskušenja predaka, zbog toga prošlost zaslužuje pomen, poštovanje i slavu. Sve dok nas ima.

TRAJNI SPOMENIK DUHU

Baštineći trud brojnih fotografa, oslanjajući se na riznice arhiva i biblioteka, koliko i na porodične albume i građu koja je dostupna, autori su pred čitaoca i korisnika prostrli šaroliku mapu „bogatijih“ vidova života svojih predaka i zemljaka. Pominjući i slikovno predstavljajući one značajne: Miloša Milojevića, Isakoviće – što ih je u „Seobama“ obesmrtio Crnjanski – do onih koji su svojim delom i životom u kulturi upisali trag u pamćenju, kakvi su Janko Veselinović, i unuk mu Janko Tufegdžić, a iz novijeg doba napominjući Milorada Panića Surepa, Milića od Mačve, Mikana Aničića… Mačvani nisu samo zemljodelci i ratnici, oni su i duhovno-umetnički stvaraoci – slikari i pesnici nerazdvojno srasli sa rodnim tlom, njegovom ravničarskom mistikom i poezijom koja slavi koren života. Takvom „sentimentu“ i duhu ova je knjiga trajni spomenik.

Za sve one koji žele da se vrate u vreme njihovih predaka sala Vinaver šabačke biblioteke sutra će biti idealno mesto za to. Još jedanput, početak predstavljanja knjige je u 19 časova.

Autor: Redakcija MZR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име