Pustolove u Mačvi od Drugog svetskog rata pa do danas možemo izbrojati na prste jedne ruke. Mačvani su retko krstarili svetom. Više su bili za varijantu da zidaju kuće na spratove, a žive u „letnjoj kujni“, da se „trkaju“ sa komšijama ko će kupiti bolji automobil, itd. nego da obilaskom raznih destinacija upoznaju kulturu, religiju i istoriju drugih država i nacija. Ipak, malobrojni pustolovi iz Mačve obišli su zemljinu kuglu i po nekoliko puta. Danas ćemo se prisetiti jednog od njih.

U selu Klenje 1925. godine u porodici Grušanović rođen je Jeremija.

Odrastao je i živeo u rodnom selu. Važio je za veoma druželjubivu osobu, a posebno je vreme voleo provoditi sa mlađima od sebe. Svima poznat po nadimku Rema, seljak sa osam razreda škole, ali veoma mudar i harizmatičan uvek je bio rado viđen i dobrodošao u svačije društvo.

Šezdesetih godina prošlog veka upoznao se sa tada mladićem Milićem Stankovićem poznatijim kao Milić od Mačve. Boem Rema i umetnik buntovnik Milić bili su nerazdvojni sve do njegove smrti, pa je Rema Grušanović svuda putovao i družio se sa svetski poznatim ličnostima, koje je Milić posećivao. Imao je tu čast seljak Rema da ispija vino sa čuvenim Salvadorom Dalijem, kod kojeg je gostovao dva puta u Katalunji.

Pre nego se počeo družiti sa Milićem, našeg zemljaka Remu upoznali su najpoznatiji beogradski ugostitelji, jer je često posećivao kafane u prestonici, zajedno sa Rajkom Kojićem – Mercedesom. Rajka su inače zvali Mercedes, jer je „mečku“ vozio kad je ona bila pojam i za naš glavni grad.

Rema je više voleo putovati na istok i Daleki istok, jer je kultura znatno bogatija nego na zapadu. Obišao je čitavu Evropu,a bio je i na tlu SAD. Nažalost, nemamo podataka da li je najveći mačvanski pustolov 20. veka obišao Australiju i Okeaniju.

Mačvanima će ostati u sećanju po svojoj dobroj duši i boemstvu, ali, pre svega imidžu koji je „furao“ čitav život. Njegov zaštitni znak bili su lula i šešir.

Jeremija Rema Grušanović nije se ženio, a porodična tragedija u kojoj je njegova sestra Seja nastradala sa suprugom i dvoje dece, u udesu u Mačvanskom Prnjavoru odvojila ga je od boemskog načina života.

Kao znak zahvalnosti i sećanja na najvećeg pustolova Mačve u 20. veku, na muralu u centru Bogatića simbol Klenja predstavlja lik Jeremije Grušanovića.

Jedan od najbogatijih Mačvana ( ne mislimo materijalno ), preminuo je 1995. godine.

Rema, sede kose, u ustima lula, na glavi šešir, uvek pun doživljaja i interesantnih priča nikada se ne zaboravlja.

Autor: Redakcija MZR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име