Poljski predsednik, uprkos pozivima iz Vašingtona i EU da to ne čini, potpisao je zakon na osnovu kojeg će Jevreji kojima su nacisti tokom Drugog svetskog rata oduzeli imovinu moći da se za povraćaj bore u sudskom procesuДуда је уверен да је потписом окончао епоху правног хаоса, реприватизационе мафије и непоштовања елементарних права грађана (Фото: EPA-EFE/Sebastian Borowski)

Andžej Duda nije uslišio želje Amerike da učini sve što je u njegovoj moći da zakon o restituciji ne bude izglasan u gornjem domu skupštine ili da stavi veto. Rekavši „da” izmenama zakona o upravnom postupku, poljski predsednik je rekao „ne” i Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji. Otežavanje povraćaja imovine koju su u Drugom svetskom ratu oduzeli nacisti, a kasnije komunistički režim, razljutilo je i Izrael, koji zakon smatra antisemitskim.

Duda, po vokaciji pravnik, misli drukčije. Nakon što je potpisao izmene po kojima, 30 godina nakon donošenja, prvobitne odluke o oduzimanju nije više moguće promeniti i vratiti imovinu u upravnom postupku, već isključivo na sudu, poljski predsednik je rekao da je uveren da je svojim potpisom stavio tačku na epohu pravnog haosa, reprivatizacione mafije, nesigurnosti miliona Poljaka i nepoštovanja elementarnih prava građana.

Naime, predlog o izmenama, u čemu je konzervativnu vladu stranke Pravo i pravda podržala opozicija, podstaknut je time što u upravnom postupku nisu zastarevali zahtevi da se ponište odluke nacističkih i komunističkih vlasti o oduzimanju nekretnina, pa je bilo čestih zloupotreba. Varšava je najreprezentativniji primer. Tamo je maltene armija restitucione mafije advokata tragala za predratnim vlasnicima zgrada. Za sitan novac bi otkupljivali njihovo pravo na povrat. Nekretnine bi zatim lako dobijali u upravnom postupku.

Iako povrat imovine nije potpuno onemogućen, već je samo otežan, jer će se njime baviti sudovi, odluka je duboko uznemirila Vašington. Kada je krajem juna zakon o restituciji ili kompenzaciji za imovinu koja je oduzeta ili opljačkana prošao donji dom parlamenta, američki senatori su sročili pismo u kojem kažu da bi stopiranje ovog pravnog akta bilo najbolji način da Poljska pokaže svoje jasno protivljenje zločinima nacističke Nemačke i poljske vlade koju je podržavala Sovjetska Republika. SAD se zajedno s Poljskom drže teze da su zločini komunista i nacista u istoj ravni, ali se aktuelna poljska vlast odlučno drži i teze da ovaj zakon ne treba povezivati s Holokaustom. Duda s tim u vezi kaže da neće dozvoliti da se Holokaust koristi kao instrument za političke ciljeve. Podsetio je da je tokom rata poginulo šest miliona građana Poljske, da gotovo da nema porodice koja nije izgubila bližnjeg, dok je komunistička nacionalizacija s kraja četrdesetih godina minulog veka pogodila sve građane, nezavisno od njihove narodnosti ili veroispovesti.

Premijer Izraela Naftali Benet rekao je da zakon koji je potpisao Duda Tel Aviv neće prihvatiti jer je to „sramotna odluka kojom se uništavaju sećanja na Holokaust”. Njegov koalicioni partner i ministar spoljnih poslova Jair Lapid smatra da je Poljska prvi put odobrila nemoralni i antisemitski zakon. Da je Dudinim potpisom postala „antidemokratska, neliberalna zemlja, koja ne odaje počast žrtvama najveće tragedije u ljudskoj istoriji”.

Poljska je pre Drugog svetskog rata bila dom jedne od najvećih jevrejskih zajednica na svetu. Nacisti su je gotovo u potpunosti uništili. Većina poljskih građana misli da je za taj zločin, kao i imovinske posledice, kriva nacistička Nemačka. Stoga je država zahtevala da joj Nemačka isplati 850 milijardi dolara odštete za ratne zločine, uništena sela i gradove, te izgubljen demografski potencijal, ali je Berlin dao na znanje da za reparaciju ne postoji pravni osnov. Varšava se trudi i da poništi postojanje sopstvene krivice zbog formiranja zloglasnih koncentracionih logora snažno se protiveći formulacijama da je reč o „poljskim logorima smrti”.

Autor: Lj.V.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име