9. aprila navršilo se 23 godine od početka bitke na Košarama, najsurovijoj bici koja se odigrala u novijoj istoriji naše Vojske.

U rejonu Košara, kod Žar kolibe, na nepristupačnim delovima Juničkih planina život za otadžbinu ostavio je naš sugrađanin, banovopoljac Srđan Stančetić, pripadnik elitne 63. Padobranske brigade. Kada je krenuo da pomogne već napadnutim saborcima upao je u zasedu šiptarskih terorista.

Tog 28.jula 1998. godine prerano se ugasio život „Komandosa iz Mačve“, momka neverovatnih psihofizičkih sposobnosti. Svima koji su ga poznavali ostao je upamćen kao oličenje čestitosti i poštenja. Bio je izuzetno odgovoran i požrtvovan.

Srđanovi školski drugovi su dana 25.juna 2020. godine na pisarnici Lokalne samouprave Bogatić predali zahtev da Srđan Stančetić dobije ulicu u svom selu, kao heroj koji je svoj život hrabro boreći se dao za odbranu otadžbine.

Zatim je prikupljeno preko 700 potpisa i podrška 63. Padobranske brigade da se inicijativa sprovede u delo. Na Preobraženje u leto 2020. godine na pisarnici opštine Bogatić ostavljen je zahtev sa svim prikupljenim potpisima i mejlom podrške 63. Padobranske brigade da Srđan dobije ulicu u Banovom polju.

Od Preobraženja će za sedam dana biti punih osam meseci, a nadležni opštinski organi još uvek nisu odgovorili na ovaj zahtev.

Kako MZR saznaje, podnosioci zahteva uskoro će se obratiti Predsedništvu, jer smatraju da je njihov zahtev odavno trebao biti sproveden u delo.

Srđan je zaslužio odavno ulicu, ali, mi ljudi smo neljudi – kazao je za MZR Darko Petrović, jedan od inicijatora ovog lepog gesta.

Grad Niš junaku iz Mačve davno je dao ulicu, a mi, njegovi se nećkamo. Treba da nas je sramota – zaključio je Petrović.

A ko je bio Vodnik Srđan Stančetić pročitajte ovde:👇

Srđan je rođen 16. aprila 1974. godine u Šapcu. Prve godine svog života (tačnije do sedme godine)
proveo je ulici Zdravka Šestića u Banovom Polju kod babe i dede koji su ga odgajali dok su mu roditelji
bili na radu u inostranstvu, da bi sa njihovim povratkom prešao da živi u novoj porodičnoj kući 1981.
godine u Drinskoj ulici u Banovom Polju.
Osnovnu školu je završio u Banovom Polju (prva četiri razreda) i Bogatiću (viša četiri razreda) 1989.
godine kao nosilac Vukove diplome. Iako je bio sportskog duha (što je i ostao do kraja ovozemaljskog
života o čemu svedoče brojne medalje i pehari sa takmičenja) i imao različita interesovanja, prevagu da
upiše vojnu školu imala je poseta starijem bratu od tekte koji ju je upisao godinu dana ranije. Susret sa
tadašnjim duhom zajedništva koji je vladao u kasarni, organizacijom i načinom rada sa mladima ali i
mogućnosti koje su se otvarale nakon završetka škole uticale su na njegov definitivni izbor.
Srednju vojnu školu kopnene vojske u Sarajevu upisao je školske 1989/90. godine. Prve dve godine
školovanja je proveo u Sarajevu, a kako je odabrao rod vezu, to je podrazumevalo da treću (školska
1991/92) i četvrtu godinu (1992/93) završi u srednjoj vojnoj školi u Beogradu.
Iste godine nakon završetka srednje škole, u jesen 1993. godine je počeo da radi u 63. padobranskoj
brigadi u Nišu. Kako pripadnik ove brigade učestvovao je u ratnim operacijama na područjima bivše SFRJ
u periodu 1993-1995.
Svega 2-3 godine nakon mirovnog sporazuma kojim je okončan rat na prostroima BiH i Hrvatske dolazi
do oružanih napada na KiM, a već tokom 1998. godine Srđan sa kolegama iz brigade dobija zadatak da
štiti granicu u reonu karaule Košare.

28.JULA JE BIO JEDAN OD DANA KADA SU SE NEPRIJATELJIMA BORILI „PRSA U PRSA“. NAKON POGIBIJE MAJORA GORANA
OSTOJIĆA, ODLUČILI SU DA EVAKUIŠU NJEGOVO TELO NA KRATKO SE POVUKU I KONSOLIDUJU REDOVE. NA DEO KOLONE
KOJA SE SA BOJIŠTA KRETALA KA KARAULI NAPRAVLJENA JE ZASEDA. U TOJ ZASEDI JE POGINUO I SRĐAN, DAKLE 28. JULA
GODINE U VEČERNJIM SATIMA, KAO I JOŠ DVA SABORCA (UKUPNO NJIH ČETOVRICA TOGA DANA).
SAHRANJEN JE 3. AVGUSTA 1998. U RODNOM BANOVOM POLJU. POŽIVEO JE 24. GODINE. NIJE STIGAO DA SE OŽENI
NITI DA OSTAVI NASLEDNIKE.

Autor: Redakcija MZR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име