Povod da objavim ovaj članak potekao je od nekoliko starih fotografija Šabačkog pevačkog društva „Zanatlije“, na kojima se nalazio njihov član Upravnog odbora Svetolik Zajc, koji je u Šapcu 1935.godine imao Molersko –Farbarsku radnju. Na svim fotografijama Svetolik se je bio u centralnom delu kao član uprave društva, uvek lepo obučen, vedrog lica, sa šeširom na glavi a prepoznao sam ga i na nekoliko fotografija sa skupova u Zanatskom domu (zgrada Šabačkog pozorišta).

Slava zanatlija u Zanatskom domu – današnje pozorište

Stupio sam u kontakt sa njegovim potomcima , koji su mi drage volje dali još starih porodičnih fotografija i brojne podatke o poreklu svoje porodice koja potiče od Lužičkih Srba. Bilo je očigledno da čuvaju svoju porodičnu tradiciju, što je pohvalno, a meni je doprinelo da više saznam o Svetoliku Zajcu. Ko su Zajčevi i odakle su njihovi stari preci došli u Šabac?

Svetolik Zajc

Lužički Srbi se prvi puta spominju još 632. godine, nekada je to bio veliki narod koji je živeo na kompaktnoj teritoriji u istočnom delu Nemačke. Vekovima je taj staroslovenski narod uništavan, paljena su sela, deljen naroda na dva dela, vršena germanizacija i pravo je čudo kako su Lužički Srbi opstali, pored viševekovne strahovite torture Germana. Danas su manjina koja živi sa nemačkim narodom ali kruto i uporno čuva svoju tradiciju. Imaju svoju zastavu ( plavo ,crveno,belo) i broje oko 100.000 žitelja. Iz tih krajeva koji su 1876. godine brojali oko milion stanovnika, u Šabac su se preselio Jakob Zajc sa suprugom Josefom. Venčali su se u šabačkoj crkvi, Jakob je u gradu radio kolarski i molerski posao, sve do proglašenja kneza Milana za kralja Srbije.U nedostatku posla posla preselio se u Sremsku Mitrovicu gde dobijaju decu Josifa, Aleksandra, Jakova i Olgicu. Sva tri sina izučila su očev zanat i naj stariji Josif 1898. godine sa 19. godina starosti emigrirao je u Šabac , kako ne bi služio Austro-Ugarsku vojsku. Kasnije je prešao u Valjevo , gde je imao dosta posla. Ovde počinje život druge generacije porodice Zajc. U radničkoj menzi gradilišta železničke pruge Josif upoznaje Katicu mladu i lepu polu Mađaricu, posle ljubavi na prvi pogled Josif se sa trudnom Katicom vraća u Šabac , gde im se rađa sin Svetolik. U Šapcu Katica je rodila i drugo dete Zagorku i venčala se u Šabačkoj crkvi sa Svetolikom. Tek tada je deda Jakob formalno dao deci prezime Zajc , kako bi dvoje dece bilo prekršteno.Pred kraj 1909.godine , pošto je u među vremenu amnestiran, Josif Zajc, vratio se u Sremsku Mitrovicu sa suprugom Katicom i dvoje dece , da bi se zaposlio u tapetarskoj firmi Konstantinovića. Katica je 1910.godine rodila drugog sina Ignjata, 1912.godine ćerku Olgicu (rano umrla) i 1914.godine trećeg sina Ivana.

Tada počinje Prvi svetski rat, bivšeg dezertera Svetolika i njegovog oca Josifa Austro-Ugari šalju u mađarske logore. Katica sa četvoro dece muči se i potuca po Slavoniji i Sremu, piljari, radi kao služavka i prehranjuje decu. Konačno se rat završava i porodica Zajc okuplja se u Šapcu. Josif radi kod Joce Apića u kolarskoj radionici na Kamičku, kada mu je 1923.godine supruga Katica rodila ćerku Milicu. Svetolik i Ignjat uče molersko – farbarski zanat.

Izvođenje molersko – farbarskih radova u Jevremovoj ulici 1940. godine
Ignjat Zajc ( u sredini ) sa kolegama

Svetolik se ženi sa 16.godišnjom Dragom Petrović. Porodica Zajc sve je brojnija i početkom 1927.godine sele se u Beograd, gde Josif sa sinovima Svetolikom i Ignjatom radi na farbanju mosta na Savi. Žive odvojeno u malim zakupljenim stanovima, gde Svetolik i Draga dobijaju sina Miloša. Iste godine umire Josifova supruga Katica u 42.godini života, prilikom nasilnog abortusa, jer je u to vreme bilo sramno da baba rodi dete, a njen muž Josif umire u Sremskoj Mitrovici 1935.godine .Treća generacija porodice Zajc vraća se u Šabac , gde 1929.godine Svetolik i Draga dobijaju ćerku Jelicu a Ignjat odlazi u vojsku.

Svetolik Zajc 1935.godine otvara svoju firmu, radi kao preduzimač i sa dvadesetak molera i farbara, rade kvalitetno i posao se razvija u Šapcu. Stiže i četvrta generacija Zajc.

Svetolik Zajc sa kolegama

Mlađi brat Ignjat po povratku iz vojske 1936.godine ženi se sa Olgom Milačić. Kumovi su im Petar Berger krojač (Srbin nemačkog porekla) i Jova Veselinović berberin. Olga naredne godine rađa ćerku, kojoj kum Berger daje nemačko ime Hidelgarda.Nakon dve godine Olga rađa i drugu ćerku , ali Zajcovi siti Germana , daju joj ime Katarina. Dolaze teški dani, počinje Drugi svetski rat. Kum Berger postaje nemački oficir koji u Zbor Hitlerovaca prikuplja Šapčane katolike.Zajcevi se ne osećaju germanima, mudro ćute ali ih komadant grada – nemački major, pita: Zašto se ne priključuju zboru? Svetolik mu odgovara: Da su Zajcevi odavno napustili domovinu Lužičkih Srba, da bi izbegli germanizaciju. Bio je to hrabar i jasan odgovor za komadanta grada, koji im dozvoljava da slobodno i dalje rade svoj molerski posao.U septembru 1941.godine Svetolik,Ignjat i Miloš dele teške dane sa ostalim Šapčanima na krvavom maršu u Jarak. Imali su sreće da prežive, ali i molerske kondicije za trčanje. Ignjatova supruga Olga rađa 1942.godine ćerku Veru a 1949.godine ćerku Nadu.

Nekadašnji kum Berger pobegao je sa Nemcima i porodica Zajc uzima za novog kuma komšiju Šapčanina Milorada Lazića. Danas u Šapcu žive potomci Zajcevih, a u Beogradu čak sedma generacija porodice Zajc. O pevaču Svetoliku Zajcu članu ŠPD ,,Zanatlije“ iz 1935. godine saznaćete više drugom prilikom.

Važno je da su se Zajcevi oslobodili germanizacije. Pitam se samo do kada? Kakva nam vremena dolaze?

Autor: Dragutin Blogger

Foto: Privatna arhiva

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име