„Neprijatni, visokorizični običaj igranja kola oko spomenika Stefanu Nemanji usred razorne epidemije, koji su domaći antivakseri već nekoliko puta organizovali, veštičareći uz nekakvu folk pesmu sa lascivnim tekstom, neodoljivo me podseća na srednjovekovni Danse macabre, ples smrti. Ova bizarna predstava bila je raširena u katoličkom svetu poznog srednjeg veka, kako na zidovima crkava, tako i u privatnim kućama, kao ovaploćenje straha od smrti kojim se vladalo neukim masama i podsetnik svakom pojedincu da nema slobode u zemaljskom životu koji je smrtan, pa tako ništavan i prolazan“, napisao je novinar Slobodan Bubnjević u tekstu objavljenom na njegovom Fejsbuk profilu.

U subotu je veliki broj građana ponovo igrao kolo kod spomenika Stefanu Nemanji, time kršeći sve mere u borbi protiv koronavirusa. Na fotografijama i video snimcima koji su se pojavili na društvenim mrežama vidi se kako građani bezbrižno igraju na Savskom trgu, što i jeste povod za analizu Slobodana Bubnjevića, urednika portala “Nauka kroz priče”, koju prenosimo u potpunosti:

“Neprijatni, visokorizični običaj igranja kola oko spomenika Stefanu Nemanji usred razorne epidemije, koji su domaći antivakseri već nekoliko puta organizovali, veštičareći uz nekakvu folk pesmu sa lascivnim tekstom, neodoljivo me podseća na srednjovekovni Danse macabre, ples smrti. Ova bizarna predstava (prikazana na slici) bila je raširena u katoličkom svetu poznog srednjeg veka, kako na zidovima crkava, tako i u privatnim kućama, kao ovaploćenje straha od smrti kojim se vladalo neukim masama i podsetnik svakom pojedincu da nema slobode u zemaljskom životu koji je smrtan, pa tako ništavan i prolazan.

Antivaksersko kolo govori istim paganskim jezikom propovednika koji su, sišavši sa uma, išli od mesta do mesta i zaustavljali se na trgovima gde su prestravljenoj pastvi držali jezive govore dozivajući smrt kao jedino spasenje. Danas je to čitav jedan magijski čin – morbidno izazivanje koje uzvikuje: ‘Hajde, lekari, naučnici, državo, zarazo, na kraju – smrti, dođi, mi te čekamo u veselju!’. Kolo, što smo svi lako uočili, odigrano u javnom prostoru kao nehrišćanski ritual pred spomenkom nacionalnom svetitelju, slavi smrt i bolest, pretpostavljujući mržnju i inat razumu i saosećanju.

Dve stvari možemo da naučimo iz tog tužnog prizora. Prvo, sa tim se nije šaliti – izmanupilisani ili ne, među antivakcionalistima očigledno ima ljudi koji su spremniji da umru, nego da učestvuju u kolektivnom otporu zarazi. To je poruka koju su, barem meni, poslali. Svakako, njihova rešenost da zaustave vakcinaciju potiče iz jednog vrlo starog, ali stvarnog konflikta društvo vs. građanin i pitanja ima li društvo pravo da kroz imunizaciju interveniše na telu pojedinca radi opšteg dobra (ironično, iz iste vrste konflikta rastu mnogi progresivni pokreti kakav je gej pokret, pokret za dozvolu abortusa, ženska prava…, mada sa bitno drugačijim plodovima).

Protiv ovog izazova možemo se boriti zajedno, daljim objašnjavanjem, informacijama, demistifikacijama neistina, borbom za nauku i racionalnost, ali i pozivanjem na zajedništvo, solidarnost i jedan viši nivo rodoljublja da se lično učini nešto za zajednicu i vakcinacijom pomogne nemoćnima koje će Kovid usmrtiti. To sve ima ograničene domete, ali može, uz nužni obzir prema slobodi govora i mišljenja svakog građanina, dobrim argumentima da uspori dalje širenje glupe i sebične antivaks ideologije.

Drugo, postavljanjem svoje makabrističke, ali stalno iste, autentične koreografije, antivakcionalisti pokazuju da su realna, logistički organizovana društvena snaga, da imaju svoje lidere, strategije i ambiciju da nadvladaju vrednosti društva zasnovanog na znanju i nauci, te se, pre ili kasnije, okušaju i kao politička sila. Sa izvesnom jezom gledam na budućnost u kojoj će jedan i formalno antinaučni pokret biti deo poretka, ništa manje zabrinut nego da vidim crnokošuljaše kako marširaju. Ili još gore, igraju kolo smrti.

Sa ovim se izazovom ne možemo se suočiti samostalno, već samo kroz institucije. Na tradicionalnim političkim akterima, kako vlasti, tako i opoziciji, stoji odluka da li će sa ovim pokretom flertovati, pomagati ga i koristiti, ili pak, kao ozbiljnu društvenu opasnost, demontirati i ugasiti. Uz potpuno poštovanje pojedinačnih stavova, sama organizacija i njeni antivaks lideri koji šire neistine, paniku i izazivaju opštu opasnost, postupaju nezakonito i morali bi biti sankcionisani. Motivisani političkim ciljevima i lukrativnim poslovima sa suplementima i tradiciolnim lečenjem, oni prete ne samo da osujete jednu odlično organizovanu vakcinaciju, nego i da postanu relevantni politički igrači. Skeleti koji igraju za bolest. I neizostavno, smrt.

Naravno, ona, smrt, sve nas čeka na kraju. Pitanje je samo da li ćemo ono što joj prethodni provesti kao ljudi, slobodni, razumni i saosećajni.

Ili, ono drugo – kao njeni mračni vesnici.”, završava urednik portala “Nauka kroz priče”.

Autor: D.S.

Izvor: Nova S

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име