Jesen je vreme veselih mašina, kako u Mačvi nazivaju kazane za pečenje rakije. Većina domaćina danima svoje voćke prerađuje u tradicionalni srpski napitak, a neretko se kazani u dvorištima puše i po celu noć. Kako kažu Mačvanski voćari, najbitnije za dobru rakiju je kvalitetno voće, ali i dobar kazan i umeće kazandžije.

Od ranog jutra, vatra se loži i voće se pretvara u ljutu rakiju. Već oko devet sati, u dvorištu Gačića u Bogatiću potekla je prva rakija. Da bi ovaj napitak bio kvalitetan, potreban je dobar kazan, ali i veština kazandžije, koji decenijama čuvaju porodične tajne.

„Na temperaturi od 105 – 110 stepeni se stvara para, odnosno kondenz od alkohola, koji prolazi kroz prvu cev na kazanu. Onda ulazi u najniži podest od rektifikacione kolone gde se ubrzava proces pečenja, i kada tu dostigne temperaturu od 85 stepeni dobija se čist etanol. Zatim ta rakija prolazi kroz kiler, odnosno hladnjak i dobija se gotov proizvod“, kaže Zoran Gačić, koji se već godinama bavi proizvodnjom domaće rakije.

Gotov proizvod, tokom dana, non stop se proba, cela porodica uključena je u ovaj posao. Dok domaćini mere koliko gradi i stepeni rakija ima, unučići se igraju u dvorištu i gledaju šta deda radi, a domaćice prave zimnicu ili pak nekakvo posluženje da se zamezi uz rakiju.

„Kod nas je rakijski taj grad sa temperaturnim delom, koji ima zadate referentne vrednosti. Kada je rakija toplija od 20 stepeni, oduzima se vrednost a kada je hladnija dodaje se. Ovaj grad nam pokazuje ne orijentacionu vrednost, već realnu vrednost u datom momentu. Kada pričamo o najkvalitetnijoj rakiji, taj opseg se svodi na nekih 40 – 45 stepeni, i tada se ta eterična ulja, koja su razbijena redestilovanom vodom razbijena i daju taj lep izvorni miris voća od kog se pravi rakija“, navodi Zoran Gačić iz „Gačića Magaze“.

Porodica Gačić, sa svojim rakijama i poljoprivrednim proizvodima prisutna je na svim sajmovima i festivalima. U takmičarskim delovima sajmova, retko kad se nađu bez nagrade. Rakija Zorana Gačića iz Bogatića, zahvaljujući dedinim starim sortama voćki, zaslužila je i zlatnu medalju.

„Tajna takve rakije je u izvornim sortama voćki od koje se pravi. Da bi rakija bila dobra, osim tehnologije mora da bude i dobar kazan. Ali, najvažnija je voćka od koje se pravi. Na primer svaka naša rakija se pravi od najkvalitetnijeg voća, koje se očisti od peteljki i koštica. Naša rakija koja je nagrađena zlatnom medaljom pravi se od voćke koju je moj deda kalemio“, objašnjava Zoran Gačić iz Bogatića.

A kad se sve završi, svoje mesto za zimnicu u podrumu svako ima, žene prave ajvar a muškarci rakiju, dok unuci uče i nasleđuju porodičnu tradiciju. Broj staklenih tegli i flaša se broji stotinama. Najneobičnije rakije koje se peku u „Gačića magazi“ svakako jesu rakija od trnjina, bobica koje rastu u formi žbuna i kao voćka su zaboravljene i retko se koriste.

Đ.Mijailović

Izvor: Podrinske

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име