Nesvakidašnji slučaj odigrao se u Bogatiću. Kada je čoveka ujela zmija otrovnica u njegovom malinjaku, to je stiglo do Vrhovnog kasacinog suda, gde su „pale“ dve presude suda u Bogatiću i Apelacionog u Novom Sadu. Međutim, čovek sad mora da vrati odštetu koju je naplatio, a iz jednog razloga pravobraniteljki Nedi Mišić treba da budu zahvalne opštinske i gradske uprave.

Oko 7.000 evra, koliko je sa kamatama i sudskim troškovima naplatio od Opštine Bogatić, kao odštetu zbog ujeda zmije otrovnice u svom malinjaku pre pet godina, N.N. iz ovog mesta moraće da vrati u opštinsku kasu.

Tako je presudio Vrhovni kasacioni sud odlučujući o reviziji, koju je kao poslednji pravni lek preduzela opštinska pravobraniteljka Neda Mišić. Dok je mladoj pravnici profesionalna satisfakcija što je kao opštinski zastupnik posle četiri godine dobila spor pred najvišom sudskom instancom, čovek koji je izgubio spor se našao u neočekivanoj situaciji kada je posle pet godina od žrtve pred sudom postao – dužnik.

U opštinskoj upravi su potvrdili da ipak neće sve morati da isplati odjednom, jer su odobrili da to učini u ratama.

Otrovnica ga ujela u malinjaku, jedva preživeo i naplatio 5.000 evra odštete

Čovek je 8. jula 2016. godine zalivao maline u svojoj njivi iza kuće, kada ga je u trenutku ujela zmija za desnu potkolenicu. Nesnosan bol, osećaj mučnine i povraćanja bili su prvi simptomi zbog kojih se obratio lekaru u Bogatiću, odakle je upućen u bolnicu u Šapcu. Lečio se na infektivnom odeljenju, ali su posledice ostale i nakon otpuštanja iz bolnice poput bolova, straha za život, od invaliditeta i ponovnog ujeda zmije.

Lekarskim izveštajima dokazao je posttraumatski stresni poremećaj i umanjenje životne sposobnosti za 10 odsto.

Presavio je tabak i tužio Opštinu Bogatić od koje je zahtevao naknadu materijalne i nematerijalne štete. U junu 2017. godine u sudskoj jedinici Osnovnog suda iz Šapca u Bogatiću presuđeno je u njegovu korist, a Opština je označena odgovornom da isplati nešto više od pola miliona.

Godinu dana kasnije je i Apelacioni sud u Novom Sadu presudio da je opština kriva i delimično preinačio prvostepenu presudu tako što je uvećao iznos odštete i sudskih troškova.

Opština je isplatila dosuđenu odštetu, a pravobraniteljka Neda Mišić protiv pravosnažne presude izjavila je reviziju Vrhovnom kasacionom sudu, koji je nedavno ocenio da su Osnovni i Apelacioni sud „pogrešino tumačili i primenili relevatno materijalno pravo“.

Jednostavnije – pred Vrhovnim kasacinom sudom su „pale“ obe presude.

Opština ne odgovara za otrovnice na privatnom posedu

Pravnim laicima, pravobraniteljka Mišić objasnila je da je u ovom slučaju revizija, koja se ne dešava često, izuzetno dozvoljena po članu 404. Zakona o parničnom postupku.

Naime, Vrhovni kasacioni sud je dozvolio reviziju zato što je ocenio da je potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, koja su u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i zato što je potrebno novo tumačenje prava.

– Profesionalno sam ponosna i zadovoljna što ova presuda znači i zauzimanje pravnog stava koji će se ubuduće primenjivati u sudskoj praksi. Ukazala sam da lokalna samouprava ne može da bude odgovorna ako nekoga ujede zmija na privatnom posedu, kao i da delatnost zoohigijene po Zakonu o komunalnim delatnostima, za koju je nadležna lokalna samouprava, nije da odnosi, uklanja i uništava zmije koje su zakonom zaštićena životinjska vrsta, što je potvrđeno i presudom Vrhovnog kasacionog suda – kaže Mišićeva.

U praksi, opštinske i gradske uprave se ubuduće mogu osloniti na ovaj slučaj kada god budu tužene iz istog razloga.

Zmije otrovnice zakonom zaštićene, a zoohigijena za njih nije nadležna

Opštine i gradovi, naime, imaju propisane nadležnosti od javnog interesa, ali nemaju obavezu niti ovlašćenje da vrše kontrolu i nadzor privatnih parcela.

Osim toga, Zakon o komunalnim delatnostima taksativno nabraja poslove zoohigijene kao komunalne delatnosti od opšteg interesa i nigde nisu uvrštene zmije otrovnice, a mere dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije su stiktino predviđene samo kao mere uništavanja nezaštićenih i štetnih životinjskih vrsta kao što su glodari i insekti.

– Zmije otrovnice nisu ni glodari ni insekti već su zakonom zaštićena životinjska vrsta gmizavaca i zakonom je zabranjeno njihovo hvatanje i ubijanje u njihovom prirodnom staništu. Kada bi opštinska ili gradska uprava preko javnih službi organizovale ili dopustile da se to radi bile bi krivično odgovorne po Zakonu o zaštiti prirode.

Mi smo imali takav slučaj kada je uklonjena brana koju su dabrovi koji su zakonom zaštićeni napravili na kanalu za odvodnjavanje – navodi na kraju pravobraniteljka Mišić.

Autor: Gruja Press

Izvor: telegraf.rs

1 KOMENTAR

  1. Na zalost, gospodja u pravu. Opstina i lokalna samouprava nikako ne mogu biti odgovorni za ovaj slucaj. Pa zivotinje i biljke stalno migriraju. Nije ih moguce fizicki spreciti. Pre 20 godina niko nije znao sta je ambrozija, ali sada je pola Srbije alergicno na nju. Ova zmija je dosla u drvima, sljunku i nastanila se u Bogaticu. Za to nikako ne moze biti kriva lokalna samouprava.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име