Milorad Mića Nikolić ubraja se u plejadu najznačajnijih muzičkih umetnika bivše Jugoslavije a potom i regiona.

U muzici kompletan: instrumentalista, kompozitor, producent, pevač. Muzičar neobičnog i neobuzdanog temperamenta. Posebnog stila u kojem je kombinovao moguće sa nemogućim i  nepoznatim. Igrao se motivima unutar instrumenta. U njegovom kreativnom radu isprepletani su i veština, duhovna i svetovna sposobnost i emocija. Retko dobrog diskografskog opusa koji broji više od hiljadu autorskih dela.

Muzičko znanje

Mića Nikolić rođen je 1958. godine u Šapcu. Uz oca vrsnog violinistu tog doba on i njegova dva brata nasledili su muzički talenat a uz njega nadogradili deo muzičkog znanja. Čiča kako su ga zvali, često je svoje sinove vodio u kafanu u kojoj je „život“ za muziku činio nadogradnjom. Mića se često odazivao očevim pozivima. Tako je jednom prilikom u jednom od elitnih hotela sa svega 12 godina zasvirao na klaviru uprkos strašnoj tremi koju je imao jer ga je slušao veliki broj ljudi. Tim nastupom zaslužio je mesto člana u postavi Nikolić sa svega 14 godina.

Svoje znanje sticao je i u srednjoj muzičkoj školi a po završetku školovanja dobio je i klavijature što je u to doba bila novina za pratnju. Za to doba postaje unikatan sa svojim instrumentom koji je po svom nahođenju „prekrajao“ da bi izvukao specifičan zvuk koji je želio. Uz oca je upoznao velikane na instrumentima poput Šerbe i Jovice pa je i sam poželeo da komponuje kola što je i uradio u 17. godini. Oduvek je bio „gladan“ znanja, želeo što više da nauči. Često bi rekao da je u poslu bio najnormalniji jer je kupovao znanje. Borio se za svoj status i dobio ga svojim delima.

Svoj prvi album snimio je 1984. godine. Postaje cenjen i tražen autor, „kovač“ velikih hitova za velika pevačka imena poput Vide, Šemse, Verice, Snežane, Amele, Harisa, Šabana, Ljube, Šerifa, Enesa, Nihada, Emira, Kemala Hasića… Evergrinima potvrđivao karijere zvezdama, a mlađim generacijama otvarao vrata estrade. I u periodu strašnih ratnih previranja, mržnje i svega što se uz to odražavalo on je bio i ostao isti. Isti Mića dobar drug, čista duša i široki osmeh. Takav je bio i kada je nestalo muzičke industrije, doba kada se teško snalazio. Bio je pogođen tim dešavanjima i razmišljao šta dalje. Snimio je svoj solo album 2012. sa sjajnim pesmama „Pa nek traje dan“, „Ti gde si“, „Boli ljubav ta“, „Ja mogu sve“, „Padaju kiše“, „Ja sam bio siromašno dete“…

I opet mu kreće sve kako želi. Možda i više od toga. Postao je i vlasnik produkcije „Mega sound“. Počeo je stvarati punom parom. Pridružuje mu se i njegov sin Saša, muzički magistar. Muzička hijerarhija se nastavlja. Nedugo zatim Mića zapada u ozbiljne zdravstvene probleme. Operisan je uspešno. Ponovo počinje da funkcioniše u muzici. Upute doktora da se mane svih svojih dotadašnjih navika kao da nisu urodile plodom.

Mića je voleo druženje, muziku, kafanu. Govorio je da je više mogao izdržati pod vodom nego kod kuće. Jer kada mu je doktor kazao ili kafana ili pevanje on se odrekao pevanja. Pojašnjavao je da nije to samo zbog toga nego zato što su pevači uvek mislili da on uzima sebi bolju pesmu. Nastavio da komponuje i svira a za svoj rad dobijao je „kapu dole“. Ono što se ne može zaobići je podatak da je Mića bio isključiv autor. Nije sarađivao sa svakim ko bi mu ponudio novac. Radio je sa kim je želeo jer po njegovom mišljenju, duša se ne prodaje. Nije voleo „štancovati“ pesme, on ih je stvarao svim svojim bićem.

Poslednji počinak

Krajem 2017. „budi“ se novi zdravstveni problem. Kancer pluća nije ga oborio do zadnjeg trena. Preminuo je 2018. godine, a na njegov poslednji počinak su ga ispratili rodbina, prijatelji, kolege, saradnici. Ispratili dobrog čoveka, vrsnog umetnika, kreatora lepih pesama i muzike. Lepih pesama koje se u svom trajanju uvlače u svakog od nas.

Mića se prvi put oženio vrlo mlad za pevačicu Mariju Trajkovsku s kojom je bio kratko u braku. Svadba je bila glamurozna jer su se u isti tren ženila tri brata. Ljilja je bila njegova druga supruga sa kojom je dobio sina Sašu i ćerku Ivanu. Brak sa Vericom Šerifović se desio iz prijateljstva i trajao je tri godine da bi se ponovo vratio svojoj porodici i supruzi Ljilji.

Farba na Yamahi

Niko tako revolucionarno nije prilazio i radio u muzici kao Mića koji je rodonačelnik novog zvuka i boje na orguljama i sintisajzeru. Na orguljama je uštimao uz pomoć majstora novi solo, bas, novi univerzalni zvuk koji nije patentirao jer ga je sprečio rat. No, proizvođač muzičke opreme Yamaha ima farbu Miće Nikolića na tom instrumentu.

Treba napomenuti da je naš zemljak producent Milan Kulić bio veoma blizak saradnik i veliki prijatelj Milorada Miće Nikolića, tokom čitave njegove karijere, a posebno poslednjih petnaestak godina bili su poslovno nerazdvojni.

Prošlo je tri godine od smrti velikog umetnika. Njegove pesme i muzika biće večni.

Autor: Dž. H. M.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име