Dvadesetjednogodišnji mladić Damjan Kojić Koča je iz svog rodnog Klenja u Mačvi, sa ognjišta čestite kuće Kojića krenuo put Novog Sada da bi upisao Poljoprivredni fakultet na kome je student druge godine na smeru Stočarstvo. Osim posvećenosti fakultetu i porodičnoj farmi, Damjan voli istoriju i obožava letenje. Mladi poznavalac poljoprivrede smatra da je ta oblast osnovna građa jedne zemlje, jer hrani svoje stanovništvo.

.

Tradicija bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom u Damjanovom najbližem okruženju, od rane mladosti ga usmerava ka tome da doprinese razvoju modernog stočarstva u svom rodnom kraju, jer već primenjuje znanje koje je do sada stekao na fakultetu, unosi inovativne elemente u porodični posao i osavremenjuje proizvodnju.

„Nakon završene poljoprivredne škole upisao sam Poljoprivredni fakultet. To je bio prirodan sled događaja, jer se moja porodica duže od jednog veka kroz više generacija bavi poljoprivredom. Na našoj stočnoj farmi uveo sam sistem tele-krava koji donosi boljitak jer nema muže. Prioritet nam je da dobijemo kvalitetno tele zbog mesa. Postojeće mlečne farme zadovoljavaju potrebe naše zemlje za mlekom, ali sve je manje seoskih domaćinstava koje drže krave, pa nastaje problem sa mesom koje se onda uvozi“, kaže Damjan.

farma jpg

Pored napornog fizičkog posla na farmi i mnogobrojnih poslovnih obaveza u porodičnoj firmi, Damjan nalazi vremena da se posveti istorijskoj baštini svoga zavičaja.  

Mladi Damjan i profesor Ševarlić

„Veoma volim istoriju i smatram da se sagledavanjem prošlosti može jasnije i bistrije videti šta nas očekuje u bliskoj budućnosti. Član sam udruženja koje se bavi likom i delom Miloša S. Milojevića, istoričara, političara, učesnika srpsko-turskih ratova i štampanjem njegovih rukopisa koji se tiču istorije i narodnih običaja“, navodi Damjan.

letelica jpg

Prirodno i očekivano roditeljsko negodovanje, neuspeli pokušaji, vremenske neprilike nisu odvratili Damjana od njegove želje i potrebe za letenjem, koje pruža uzbuđenje, zadovoljstvo i osećaj apsolutne slobode.

„Sa šesnaest godina upisao sam se na obuku za pilota motornim zmajem, odnosno ultralakom letelicom, ali nažalost nisam je završio do kraja jer sam imao nezgodu, pa je strah i otpor roditelja uticao na to. Sada jednom mesečno letim sa instruktorom. Pogled na zemlju od gore je predivan i to se rečima ne može opisati, nego mora da se doživi. Lepše je od svake naslikane slike ili fotografije, zapravo, osećaj je kao prava iskrena ljubav. Kad se popnete na 400-500 metara suze poteknu od emocija, pozitivne energije, od lepote… Predeli u našoj zemlji su divni, ima puno toga lepog da se vidi, samo je pitanje ugla iz kog se posmatra“, ističe naš sagovornik.  

let png

Damjan mnogo ulaže u svoje znanje i puno radi, ali je zadovoljan tim načinom života, jer kako nam je rekao radi ono što zna i ono što mora kako bi sebi omogućio da se bavi onim što zaista voli, a to je letenje. Oduševljenje činom leta je lični izražaj, ali postoje legende i mitovi o letenju stari hiljadama godina u istoriji naroda širom sveta jer je letenje oduvek bila fascinacija čoveka.

Autor: A.T./Redakcija MZR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име