Trenutno najveći problem opštine Bogatić pored vode za piće svakako je otpad životinjskog porekla.

Još davne 2005. godine, tačnije 18. februara, Milan Grujić, vlasnik tadašnje menjačnice „Boj-Prom“ iz Bogatića osnovao je privredno društvo “Kafilerija“ doo sa sedištem u ulici Popa Cvetina bb u Klenju , a krajnja namera nekada moćnog mačvanskog privrednika bila je da reši najveći problem sredine u kojoj je i živeo.

Zahvaljujući Dipl. Ing mašinstva Stojanu Galiću i njegovim saradnicima u preduzeću „Nigal“ doo sa Petrovaradina, čiji je vlasnik Galić, krenulo se u izradu potrebne dokumentacije.Kao i uvek u prošlosti dobijanje potrebnih dozvola u Bogatiću je išlo sporo, a Grujić je tražio investitore.

Kada je Grujić pronašao investitora iz Belgije, kompaniju „Elektravinds” i preduzeće „Zelena” iz Beograda krenulo se sa radovima.

Tek nakon nekoliko godina krenulo se sa građevinskim radovima na lokaciji u Klenju, iza benzinske pumpe. Ali, tada u akciju stupaju meštani sela koji su sakupili 1600 potpisa, zahtevajući da se radovi prekinu, jer će kafilerija ugroziti čovekovu okolinu.

Projekat je čak predstavljen u belgijskoj ambasadi u Beogradu, o čemu su meštani saznali iz medija.

– Ne može neko da dođe u tuđe dvorište i počne da zida šta je naumio, posebno ako se zna da bi kafilerija potpuno zatvorila tržište za poljoprivredne proizvode naših seljaka, koji svoju budućnost vide u proizvodnji zdrave hrane – isticao je tada član protestnog odbora Milivoje Mijatović.

Klenjani su se žalili Ministarstvu za zaštitu životne sredine, a pošto nisu dobili odgovor, dva puta su organizovali proteste ispred sporne parcele.

Na sednici SO Bogatić (vladajuću većinu čine SPS, SRS i DSS) jednoglasno je usvojen zaključak da se na području opštine ne dozvoljava izgradnja fabrike za preradu klaničnog otpada.

– Odluka Skupštine je veoma značajna. Ne verujemo da se neko može suprotstaviti lokalnoj zajednici i narediti da se prihvati izgradnja fabrike od koje ćemo svi imati samo štetu, a nikakvu korist – istakla je tada Radenka Grujić članica protestnog odbora.

Ipak, posle skupštinske odluke na lokaciji u Klenju pojavili su se geometri i radnici koje je angažovao novi investitor. Meštani su pozvali policiju i građevinsku inspekciju, koja je obustavila neprijavljene radove. U međuvremenu u opštinsku upravu u Bogatiću stigao je dopis Ministarstva ekologije u kojem se navodi da je dozvoli za gradnju kafilerije, koju je izdalo Ministarstvo za infrastrukturu (u vreme kada je na njegovom čelu bio Velimir Ilić) istakao rok, a da u poslednjih mesec dana niko nije zatražio novu.

Kafilerija je sagrađena na novoj lokaciji, u Inđiji, a ceo slučaj je na kraju završio na međunarodnom sudu u Parizu, . Bivši ambasador Srbije u Parizu, Radomir Diklić je u svedočio u sporu belgijske firme „Zelena NV“ i Vlade republike Srbije. A zašto je Klenje zamenjeno Inđijom kao novom alternativnom lokacijom?

– Korupcije je bilo i u ranoj fazi dolaska belgijske kompanije. Kada su tražili lokaciju, saznao sam da su lokalne vlasti u Klenju tražile od njih novac da smire lokalno stanovništvo koje je bilo protiv gradnje fabrike. Lično sam intervenisao i savetovao belgijsku stranu da fabriku gradi u Inđiji – svedočio je Diklić.

Činjenica je da je tadašnji predsednik opštine Bogatić Radenko Petrić kao i za sve druge investicije bio nezainteresovan da se u Mačvi sagradi fabrika od krucijalnog značaja za ovu sredinu.

Kafilerija i dan danas posluje u Inđiji.

Umesto da smo još pre 10. godina dobili kafileriju i rešili problem k9ji nam ugrožava zdravlje, došli smo u situaciju da predstavnici naše opštine danas idu u posetu firmi Energo – zelena gde su dogovaralino postavljanju kontejnera te firme na lokacijama u Mačvi, u koje bi se odlagao životinjski otpad.

Заменик председника општине Богатић Теодор Теодоровић и одборник из Бадовинаца у Скупштини општине Богатић Мирослав…

Posted by Председник општине Богатић – Милан Дамњановић on Wednesday, March 31, 2021

Umesto da već 10 godina čuvamo životnu sredinu u kojoj živimo i budemo primer drugima, da opštine ubira prihode od poreza kafilerije, da se uposli 30 ljudi, koliko je bilo planirano u prve dve godine, mi nismo ništa iskoristili, osim što su pojedini naši roditelji i djedovi tražili preko opštine „kintu“ da bi legli na rudu i ugušili proteste meštana Klenja.

Šta reći, a ne zaplakati? To smo mi , Mačvani! Ovaj kraj bio je razvijeniji pre 40 godina nego danas.

Može li se šta primeniti???

Autor: Redakcija MZR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име