Upotreba bespilotnih letelica za mapiranja stanja vegetacije temelj je oko kojega se prethodnih godina okupila mreža kolega iz Srbije i sveta

Najznačajniji projekat za udruženje ”Asocijacija za bespilotne sisteme u privredi” trenutno je ”agro-dron“, i na ovome radi ceo jedan tim ljudi koji čine inženjeri i tehničari mašinstva, elektronike, vazduhoplovci ali i agronomi i zaštitari. U projekat su uključeni i inženjeri šumarstva, zaštite od erozije i poplava, ekologije i brojni drugi korisnici ovih sistema, a flota od preko deset specijalizovanih letelica za detekcije i tretmane useva svakodnevno je na domaćim poljima.

Rade se stručni testovi i ogledi, i populariše uvođenje tehnologije u privredu. Predstavnici asocijacije kažu da im cilj nije prodaja tehnologije, već pre svega edukacije.

”Upotreba bespilotnih letelica za mapiranja stanja vegetacije temelj je oko kojega se prethodnih godina okupila mreža kolega iz Srbije i sveta. Sada, sa razvojem ’leteće robotike u poljoprivredi’ možemo konačno upotrebom bespilotnih sistema ne samo da uočimo i predvidimo pojave na usevu, već i da pouzdano preduzmemo potrebne mere zaštite i nege. Ovo je ostvarivo čak i onda kada klasičnom mehanizacijom to nije moguće, recimo zbog teškog terena ili visine i osetljivosti useva, pa da iz veoma niskog leta efikasno i ekonomično zaštitimo dobar prinos“, ističe Momir Alvirović, predsednik Asocijacije za bespilotne sisteme u privredi, koju trenutno čini 50 domaćih stručnjaka iz različitih oblasti.

On dodaje da trenutno sarađuju i sa poljoprivrednim stručnim službama da bi se videlo kako različita tehnologija deluje na terenu, dok sa proizvođačima opreme rade na njenom testiranju u uslovima kakvi su na poljima u Srbiji. Većina tehnike i tehnologije najnovije generacije i dalje dolazi iz inostranstva, gde uslovi u poljoprivredi nisu isti kao i kod nas, te je stoga potrebno da se testiraju i na domaćem terenu. Na primer, ne raste kukuruz u istim uslovima kod nas i u Kini.

”Po multidisciplinarnosti, praktičnom iskustvu i znanju koje posedujemo u Srbiji spadamo među svetski vrh u primeni bespilotne opreme”, tvrdi Alvirović i dodaje da u današnjem ”globalnom selu“ aktivno sarađuju sa kolegama od Los Anđelesa do Šenžena, pri čemu je prenošenje znanja i iskustava uzajamno.

Kroz programe stručnog usavršavanja i profesionalne edukacije svakodnevno školuju i nove ”leteće poljoprivrednike“ u našoj zemlji, a od iskusnih specijalista zaštite bilja i sami često uče. U ovoj asocijaciji smatraju da je precizna poljoprivreda velika šansa za mlade ljude koji svoju budućnost mogu da izgrade na sopstvenoj plodnoj zemlji u okolini rodnog mesta.

”Unapređujemo i saradnju sa Poljoprivrednim fakultetom, verujući da pruža perspektivu mladim ljudima da se bave poljoprivredom na moderan, stručan i u svemu isplativiji način koji se bazira pre svega na znanju. Mi kao asocijacija želimo i u tome da pomognemo“, objašnjava Alvirović.

Zavisno od tipa letelice i vrste snimanja, moguće je u jednom danu mapirati od nekoliko desetina do nekoliko stotina, pa i hiljada hektara. Obrada snimaka manjih površina u računarskim aplikacijama za poljoprivrednike danas se radi automatski.

Iz udruženja poručuju da su svi oni koji su stručnjaci u svojim oblastima dobrodošli, ali da im cilj nije puko „omasovljavanje“. Važnije im je, kažu, da se najbolji u poslovima koje rade okupe, da kontinuirano rade edukaciju novih stručnjaka, kao i da zajednički nastupaju na našem, ili nekim inostranim tržištima.

Autor: bif.rs

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име