Da li je slučajno što je Austrougarska podarila čovečanstvu neke od najvećih masovnih ubica i zlikovaca 20. veka? Podsetimo, Adolf Hitler, Josip Broz Tito i Ante Pavelić su svi bili Austrougari i veoma karakteristični primeri austrougarskog odgoja.

Bila je to ne samo najkatoličkija nemačka državna tvorevina, već i najkatoličkija zemlja čitave Evrope, koja je u svojoj opsesiji papstvom odlazila dalje i od jedne inkvizitorske i kolonijalne rimokatoličke Španije, brojnih italijanskih država ili Francuske.

Prema nama Srbima, ona je bila više zla maćeha nego hrišćanska majka, koja bi nas izbavila od azijatske najezde Osmanske Turske koja je vladala srpskim zemljama ne samo kao okupatorska sila, već od 1517. godine i kao islamski kalifat namećući Šerijatsko pravo svojim podanicima tj. “raji”.

Austrougarsku odnosno Habzburšku monarhiju od 1553. godine brane Srbi, kao vojnički narod, koji je najvičniji ratovanju u Evropi. Formira se Vojna Krajina, koja je menjala svoje granice i vojnički režim. No jedna stvar se nikada nije menjala, Austrougarsku od Turaka brane i održavaju pravoslavni Srbi.

Srbi oficiri odlaze daleko u habsburškoj vojnoj i aristokratskoj hijerarhiji, postaju i generali i feldmaršali, stiču plemićke titule. No, kada se posmatraju njihove životne priče, poput barona Mihajla fon Mikašinovića, one su tragične ispunjene konstantnim pritiskom pokatoličavanja i patnjom zbog njihovog uspeha.

Nebrojene stotine hiljada i milioni Srba su pokatoličavani i unijaćeni. Recimo, u 16. veku je čitav kraj na granici današnjih republika Hrvatske i Slovenije—Žumberak—bio u potpunosti srpski i pravoslavni. Dogodilo se višedecenijsko unijaćenje, katoličavanje, nasilni i koruptivni pritisci, posle kojih se situacija menja. Nekoliko generacija i vekova kasnije, Žumberak na primer, daje kradinala genocida Alojzija Stepinca, koji se istakao u progonu tih istih Srba u najmračnijoj kvazidržavnoj tvorevini čovečanstva—Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Kada su austrijski car Franja Josif i mađarski ministar pravde Ferenc Deak postigli nagodbu o restruktuiranju monarhije 1867. godine, uveden je princip povlašćenih naroda koji tlače one manje povlašćene da bi u sveukupnom zbiru tlačenja Austrougarska monarhija živela u harmoniji. Pa su tako povlašćeni Nemci tlačili Mađare i Čehe, Mađari su zauzvrat tlačili Hrvate, Slovake, Rumune i Ukrajince, a Hrvati pravoslavne Srbe, itd. Srbi su tu, naravno, najgore prolazili, bez obzira na zasluge Srba za odbranu Austrougarske.

Franc Jozef

Vreme liberalizma i demokratije iz druge polovine 19. veka Austrougarska dočekuje kao feudalna, militantna i policijska zemlja sa ogromnim kolonijalnim ambicijama. Srbi su svemu tome bili prepreka.

Austrougarska želi da drži Srbe porobljenima ili u svojoj neprikosnovenoj sferi uticaja, a na nezavisnu, slobodnu i demokratsku Kraljevinu i Kneževinu Srbiju gledala je krajnje nerpijateljski (čak i tokom važenja Tajne konvencije iz 1881. godine kralja Milana Obrenovića).

Austrougarska je izučavala i velike svote novca izdvajala za dobro upoznavanje svojih neprijatelja i budućih kolonizovanih naroda, a posebno naroda koji bi trebali da tlače druge narode.

Austrougarska je nama napisala istoriju koju i danas koristimo preko svog profesora i etničkog Čeha Konstantina Jirečeka. Austrougarska nam je preko filologa i bibliotekara Jerneja Kopitara ”podarila” jezičku reformu. Sve da nas bolje upoznaju i drže pod kontrolom.

Austrougarska je osnovala Albaniju i ujedinila po prvi put u istoriji potpuno raznorodna plemena u albanski narod. Ona je kodifikovala albanski jezik. Isto važi i za Hrvate koji su najvećim delom nastali od pokatoličenih i unijaćenih Srba. I njima je dat srpski jezik preko Nemca Ljudevita Gaja, čijim se latiničnim pismom mi (na našu sramotu) dan danas služimo. Austrougari su pokušali da osnuju Bošnjake, Austrougari su sponzorisali Bugarsku egzarhiju, koja je terorisala Srbe u Staroj Srbiji krajem 19. veka. Da ne nabrajamo dalje.

Austrougarska Prvi svetski rat dočekuje kao zemlja ogromnih socijalnih razlika, sa ostacima feudalizma, bez demokratije i opsednuta sticanjem kolonija. Dok u delovima Austrougarske ljudi umiru od gladi, poput Dalmacije, nemačka i mađarska elita uživa u salonskim, vilama, stanovima i raskoši.

Bosnu i Hercegovinu u periodu 1878-1918 Austrougarska zvanično drži kao afričku koloniju i naziva je kolonijom ”Kondominijum Bosna i Hercegovina”. Njom, kao kolonijalni upravnik, upravlja ministar finansija u Beču.

Austrougarska u Bosni i Hercegovini prihvata sve tekovine turskog feudalizma, koji Srbe drže kao kmetove na spahijskim imanjima, a kojima vladaju turske okupatorske porodice. Roditelji Gavrila Principa tako na primer dočekuju Vidovdan 1914. godine kao turski kmetovi na turskoj zemlji u sred austrougarske kolonije Bosne. Petar Kočić u borbi srpskog naroda protiv takve nepravde daje neka od najvrednijih dela srpske književnosti.

Sve što izgrađuje u BiH Austrougarska, sve je u funkciji eksploatacije prirodnih bogatstava, kao u bilo kojoj drugoj koliniji—od pruga, do puteva. U celoj BiH drže tek četiri gimnazije, brojne škole zatvaraju koje ni Turci nisu zatvorili (u Kraljevini Srbiji je tada bilo oko 50 gimnazija), mase naroda u BiH su nepismene, umire se od gladi i bazičnih bolesti koje se uveliko leče, bebe se rađaju u užasnim uslovima i stopa smrtnosti novorođenčadi je jedna od najvećih na svetu. U Sarajevu se za to vreme grade luksuzni hoteli, baš kao i u kolonijalnom Kairu ili Bombaju, za pripadnike kolonijalne uprave i elite.

Austrougarska je bila izuzetno militantna država koja je svojom vojskom i vojnim manevrima pretila svim svojim susedima, posebno Italiji i Srbiji. To je policijska zemlja u kojoj su uskraćivane osnovne ljudske slobode. Svi ste čitali Franca Kafku i njegov ”Proces” gde se čovek hapsi iz čista mira ne znajući za svoju krivicu ili dalju sudbinu. To je Austrougarska. Zemlja u kojoj policijski inspektori koriste lobanju srpskog junaka Bogdana Žerajića kao pepeljaru dok ispituju pripadnike ”Mlade Bosne” poput srpskog književnika Borivoja Jevtića.

Austrougarska nisu bili samo valceri, opera, Saher torta, bečka šnicla ili štrudla. To je bila zemlja koja je branila Srbima osnovna narodna prava, koja je najveći delo svoje istorije bila zla maćeha pokrštavajući, ubijajući i proganjajući nebrojane Srbe.

Austrougarska je prva u Evropi držala Srbe u logorima za civile tokom Prvog svetskog rata, dakle, daleko pre Jevreja i to u logorima Arad, Nežider, Doboj, Jindrihovice, itd. gde su duše ispustile na stotine hiljada srpskih civila.

Autor: Istorija Srba/facebook

Foto: Wiki

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име