Možda Dragan Stojković Piksi, selektor Srbije, samouvereno poručuje „ne zanima me baraž“, onda nama preostaje da se pozabavimo kalkulacijama koje stručnom štabu nacionalnog tima deluju „neprivlačno“.

Možemo da razumemo i zašto Piksi tako kaže, makar govorio sa prstim prekrštenim u „ključku“ iza leđa. Realnost je ipak da se svi treneri, selektori i stratezi bave računicama.

Kad je izašao na konferenciju posle meča Srbije sa Azerbejdžanom (3:1) imao je smiren i siguran izraz lica, znao je da su njegovi igrači odigrali veoma dobro u napadu i da niko tu neće staviti ni slovo primedbe.

Srbija u odbrani i dalje ima slabosti kojih još ne može da se reši, pa je tek pre pet dana protiv Luksemburga u takmičarskim mečevima kvalifikacija, prvi put sačuvala mrežu.

Sve to sugeriše da se pozabavimo računicom, koja nam ostavlja nadu da i bez pobede na gostovanju Portugalu 14. novembra, možemo u Katar.

U suprotnom nas čeka čeka nikad teži baraž, pošto se kvalifikacije već neko vreme prepliću sa Ligom nacija. Nema više ona klasična dva meča i „ćao“.

Srbija trenutno ima 17 bodova u grupi A, Portugal ima 16, ostali su ispali iz računice. Portugalci imaju meč manje i bolju gol razliku od „Orlova“, 16:8 naspram 16:4.

Kako se gol razlika gleda kao parametar odmah iza broja bodova, utoliko Portugalci imaju prednost u svakom scenariju osim ako ih Srbija ne pobedi u gostima.

Nadamo se i da Irci ipak mogu da „uzmu meru“ Ronaldu i drugovima u Dablinu 11. novembra, igraju sve bolje, Srbiji su otkinuli bod u septembru, Azerbejdžan su preslišali sa 3:0, Kataru su dali četiri.

Foto: Peđa Milosavljević/Starsport

Međutim, ako uzmu „samo“ bod, mi bismo bili izjednačeni sa Portugalcima i to nam ne bi odgovaralo. Ne bismo mogli da čuvamo remi, jer nam ne znači, a odbrana „Orlova“ se ipak pokazala nešto slabijom od portugalske.

Dakle, igra nam samo pobeda Irske, jer bi Srbiji u tom slučaju bio dovoljan i remi u novembru, pa da se pakuju koferi i overava viza za Katar.

Opet, Irci nemaju takmičarski motiv da pobede i troše noge, jer su svakako ostali bez šanse za plasman, pa na njih verovatno ne treba previše ni računati.

Srbija je samo trenutno u nešto boljoj poziciji nego Portugal, jer ovaj rival Piksijevog tima ima rezultatski pritisak i imperativ pobede, dok „Orlovi“ imaju još jedan revijalan meč pre „finala“ s Portugalcima.

Ako ipak dođe do baraža, mora se razmotriti i ta opcija. Ukratko, u baraž ide deset drugoplasiranih ekipa i priključuju im se još dve iz Lige nacija koja već nisu zauzela mesta u kvalifikacijama za prolaz na Mundijal ili odlazak u baraž.

Igraće se tri mini turnira, na kojima će biti polufinala i finala, nakon čega će tri pobednika tih turnira otići u Katar, zbog čega baraž i jeste nikad teži.

Suštinski, nema popravnog. Ispadnete u polufinalu i završili ste takmičenje. Za Srbiju se zna da će biti domaćin u polufinalu potencijalnog baraža, dok se finale određuje žrebom.

Foto: Peđa Milosavljević/Starsport

Hrvatska, Španija, Rumunija, Poljska, Norveška, Škotska, Češka, Ukrajina, Švajcarska i Portugal, to je trenutno deset drugoplasiranih ekipa i nijedna nije uopšte naivna.

Tek dve reprezentacije su obezbedile direktan plasman na Mundijal (Nemačka i Danska), a u ostalim grupama je moguće još tumbanja.

Svi navijači Srbije se nadaju da to tumbanje neće da zadesi i grupu našeg nacionalnog tima, pa da će „Orlovi“, ako Irska i ne pobedi Portugal, to učiniti Dušan Vlahović, Dušan Tadić, Aleksandar Mitrović i ostali, kako bi mirne duše i punog srca mogli na Svetsko prvenstvo.

Autor: Redakcija MZR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име