Malo neobična priča, ali verujemo zanimljiva i ima veze sa Studiom B.
Veliki glumac, Zoran Radmilović, koga se danas sa pijetetom sećamo ( 36 godina od smrti) često je u Radovanu pominjao Studio B. I sama sam svedok jedne predstave u Ateljeu.
Ali u knjizi njegove ćerke Ane Radmilović pronađoh još jedan zanimljivi podatak.
Zoranu je krajem 1983. dodeljen Dobričin prsten. Međutim, veče pre dodele prsten je izgubljen! Dragovan Jovanović, reditelj i u to vreme direktor Muzeja pozorišne umetnosti, čovek koji je osmislio tu nagradu, izgubio je prsten negde u Sava centru, jednostavno ispao mu iz džepa.


Šok, neverica…možete da zamislite koliko je bio unezveren i zabrinut.
Ali tu je Studio B da pomogne. Negde pred ponoć, uz ono “ moli se pošteni nalazač“..objavljena je informacija o izgubljenom prstenu.
Sigirna sam da se više puta ponovila u toku noći i sledećeg jutra, jer došla je do Tome. U podne se javlja Toma Mihajlović, obućarski radnik u fabrici „Obuća“ i kaže: Evo, ja našo prsten u Sava centru.
Kakvo olakšanje za organizatore.
Iste večeri u hotelu Metropol, na Večeri glumaca, svečano uručenje Dobričinog prstena.
Počasni gost Zorana Radmilovića bio je, pogađate, Toma.

Teške 1993.godine porodica je prodala Dobričin prsten, ali je on kasnije otkupljen i, kako čitam, sada je u Ateljeu 212.

Samo deset dana pred smrt, Zoranu je u Prvoj hirurškoj bolnici Dušan Čkrebić, predsednik Predsedništva Srbije, uručio tada najveće priznanje u Srbiji, Sedmojulsku nagradu.

Autor: Studio B/facebook

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име