Kad se neko rodi kao „Paulus Sturm“ u srcu nemačke Saksonije, od oca Otona Šturma upravnika lovišta pruskog cara Vilhelma I i majke Hermine i ubrzo shvati da uprkos nemačkom imenu, on je zapravo rođen kao Lužički Srbin, da mu se mesto rođenja zove Bistrica, a pokrajina u kojoj je rođen se zove Lužička Srbija tj. Lužica.

I onda sa takvim znanjem se krene u školovanje, upiše čuvena Vojna akademija u Vroclavu (Šleska), pa zatim i Ratna akademija u Nansiju (Francuska). Počinju da se dobijaju činovi (oficir, potporučnik) i onda počinju i prva ratna iskustva—Francusko-pruski rat 1870-1871. Stiče se važno ratno iskustvo, nova poznanstva poput čuvenog feldmaršala fon Makenzena itd.

Međutim, onda se pročuje da jedna mala nezavisna država u srcu Evrope, koja nosi ime naroda u kom si rođen, ulazi u rat za oslobođenje svog naroda od vekovnog turskog ropstva. Srbi u Hercegovni Svetog Save i Nevesinju dužu ustanak „Nevesinjsku pušku“ 1875. godine, koji se kao požar širi po celom srpskom nacionalnom prostoru od Bosanske Krajine do Ohridskog jezera. Počinju srpsko-turski ratovi 1876-1878.

I nešto ti ne da mira. Srbin si po rođenju, kršten kao protestant, ratuješ za Nemačku tj. Prusiju, a narod koji nosi tvoje ime pokušava da oslobodi ostatak svog naroda.

I od te misli ne možeš da se oslobodiš. Spakuješ kofere, pozdraviš porodicu, kupiš voznu kartu u jednom pravcu i pođeš da ratuješ za državu u kojoj ne znaš nikog i u kojoj nikad nisi bio, samo znaš da je to država koja nosi ime tvog naroda i da se narod kom pripadaš razdvojio pre više od jednog milenijuma i da jedan deo živi na prostoru oko reka Labe i Špreje (Saksonija i Brandenburg), a drugi deo tog naroda živi na Balkanu i Panoniji od Dunava (Sentandreje) do mora sinjega.

E to vam je čuveni đeneral srpske vojske Pavle Jurišić Šturm. Pavle je ratovao za Kraljevinu Srbiju čitav život, predavao na vojnoj akademiji, doveo je u Srbiju i rođenog brata Evgenija, takođe školovanog pruskog oficira, ženio se u Srbiji, umro u Srbiji i sahranjen u Srbiji.

Paulus Šturm je uzeo ime Pavle Jurišić, jer prezime Šturm u prevodu na srpski znaši juriš. Svoje bivše prezima je dodao kao nadimak i ušao u legendu kao Pavle Jurišić Šturm. Primio je Pravoslavlje, uzeo da slavi Krsnu Slavu Svetog Savu, naučio srpski, oženio se 1881. godine, Savkom, ćerkom Stevana Piroćanca, koja je na žalost preminula od tuberkuloze tri godine kasnije. Opet se ženi Jelenom, iz porodice Milovanović iz Novog Sada, ćerkom bogatih vlasnika rudnika.

Pored brata Evgenija, u Srbiju nakon Pavla dolaze i drugi njegovi rođaci lužički Srbi. Mihael fon Šturm (Mihailo Jurišić) oženio se Milevom Tokalić i takođe ratovao za Srbiju.

Pavle Jurišić Šturm ratovao je u svim ratovima Kraljevine Srbije, počev od srpsko-turskih i srpsko-bugarskog rata 1885. Bio je na čelu Drinske divizije koja je na Kumanovu pobedila Turke i zauzela Zebrnjak. Tada je ranjen i unapređen u čin đenerala. Bio u Bergalničkoj bici, na Ceru, Drini, Kolubari, peške prešao Albaniju, borio se na Solunskom frontu, zauzeo Kajmakčalan, oslobodio Srbiju.

Bio je i veliki prijatelj kralja Petra I i njegov ordonans. Nakon rata je živeo skromno u kući u ulici Prote Mateje 9, u Beogradu. Umro je 1922. godine i sahranjen je sa svim državnim i vojnim počastima na Novom groblju u Beogradu.

Autor: Istorija Srba/FB

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име