Čini se da je Inji Đorđević njeno neobično ime još od rođenja odredilo nesvakidašnji život. Rasla je okružena ljubavlju, uz dve sestre i brata, vaspitavana i učena da je porodica stub društva. 

I dok druge devojke priliku za udaju traže što bliže gradu, Inja je pre četiri godine, zarad ljubavi prema sadašnjem suprugu, iz Štitara otišla u još “dublju” Mačvu, u selo Sovljak. Iako mlada, bila je veoma svesna života koji seoska svakodnevica nosi sa sobom. 

Posle samo dva mesec veze, Inja nije imala dilemu da li je Vladan čovek sa kojim želi da se ostvari u najvažnijoj životnoj ulozi. Ove godine su proslavili četvrtu godišnjicu braka. Neko bi četiri godine ocenio kao kratak vremenski period, ali činjenica da su za to vreme izrodili troje dece daje tim godinama neprocenjivu vrednost.

Uprkos tome što im se drugi najčešće dive i što ih navode kao lep primer, ima i onih koji se pitaju da li je ludost ili hrabrost ostati u selu, u ovo vreme, baviti se isključivo poljoprivredom formirati veliku porodicu.

“Ni hrabrost, ni ludost. Već ljubav. Ljubav i odgovornost koju imamo prema društvu. Svakodnevno nas podsećaju da smo kao nacija sve manji. Da je sreće da se više mladih odlučuje na rađanje. Deca nas motivišu da još više radimo, da se borimo i stvaramo”, ponosno kaže ova majka troje dece. 

Injino i Vladanovo bogatstvo

“Odrasla sam u višečlanoj porodici, normalno. Ničeg nam nije manjkalo, ali je svaki nedostatak nečeg nadomestila ta ljubav koja se prelivala. Tako je i danas, ništa se nije promenilo. Osim što nas je sada još više. Tako se i kod mene rodio san o velikoj i srećnoj porodici, koji Vladan i ja ostvarujemo. Imamo planove da radimo zajedno, čim deca malo porastu. Biće i tad nezgodno, jer u selu vrtić nemamo. Ali, valjda ćemo se nekako snaći“, optimistična je Inja, jer duboko veruje da gde ima ljubavi i sloge, biće svega. Zahvalna je i svekrvi Ružici, koja joj nesebično pomaže u odgajanju dece i trenutno joj je, pored roditelja koji dolaze kad god su u prilici, najveća podrška. 

Otkad Inja i Vladan žive zajedno, „nema leta bez deteta“. Pre tri godine, rodila se Anđelka, godinu dana kasnije Ilija, a porodična idila je upotpunjena pre šest meseci, kada se rodio Lazar.

Inja i Vladan Đorđević

Nije život na selu lak. Mnogi iz sela odlaze, jer uzaludno gledaju samo u nebo i zemlju. Oni su, gledajući jedno u drugo, odlučili da iskoriste baš ono što im to nebo i plodna mačvanska zemlja podare. U tome je tajna njihovog opstanka na selu, ali i ljubavi, koja je svakog dana sve veća.

Sovljak je njihova Arka, ali ne kriju nezadovoljstvo i žal što njihovo malo mesto živi samo za vreme manifestacija Hajdučko veče i likovne kolonije po kojoj je Sovljak čuven.

„Naš Sovljak je jedno od najlepših sela u Mačvi. Imamo predivan etno park. Šteta je što više ljudi ne dolazi ovde da vidi idilu tipičnog mačvanskog sela. Ima ovde mnogo napuštenih kuća, u kojima niko ne živi, jer nisu razmišljali kao Vladan i ja. Kad bi se preuredile i kad bi ljudi osetili draž sela, manje bi ih išlo u grad“, kaže Inja i dodaje da ni njoj, ni suprugu ne bi nikada ni palo na pamet da žive u gradu. 

Malo toga im treba. Kad bi, makar, u selu radila apoteka, i kad bi bilo više sadržaja za decu, baš nikakve zamerke ne bi imala na svoj život u selu.

Inja u svemu vidi lepo, pa prepoznajući turističke potencijale svog sela, veruje da bi ona i Vladan jednog dana svoje poslovne planove razvijali u tom smeru, ali, kako kaže, svi ti planovi zavise od toga kako se lokalna zajednica bude odnosila prema mladim ljudima koji imaju takve ambicije.

Projekat sufinansiran iz budžeta opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Autor: Redakcija MZR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име