Podignut 1983. godine na imanju bračnog para Ilije i Stanije Lacković, koji su ga zaveštali Srpskoj pravoslavnoj crkvi, manastir Ilinje (posvećen svetom Iliji) u selu Očage danas je stecište duhovnog života u Mačvi. I ne samo to: zahvaljujući igumanu Isaiji Jokiću i monasima, ovde se sprovodi jedinstven program odvikavanja od bolesti zavisnosti.

Ilinje je jedini manastir u Mačvi. Do njega se stiže kada se u selu Klenje, sa regionalnog puta koji vodi od Bogatića prema Pavlovića ćupriji i Republici Srpskoj, skrene levo – na jug. Nedaleko od njega je Petkovica (posvećana svetoj Petki) ali ona geografski pripada Pocerini.

– Pitoma Mačva oduvek je bila na meti osvajača, koji nisu štedeli srpske bogomolje. Posle Karađorđevog ustanka, prva je, 1806, stradala crkva svetog velikomučenika Georgija u Crnoj Bari, koju je podigao kapetan Vuk Isaković. Takođe, crkva u Salašu Noćajskom, koja je završena 1811. porušena je nepune dve godine kasnije, odmah po padu zasavičkog šanca – priča iguman Isaija.

Selo Očage jedno je od najmlađih u Mačvi. Nastalo je krajem devetnaestog veka, kao raselnica mnogo većeg Klenja. Prvi su došli Kolarići (Sava) i Jokići (Milinko) pa potom Vukašinovići, Gatići, Grujići, Đalamići, Kojići, Nedići, Kokanovići, Lackovići, Lukići, Ostojići, Pršići, Savići, Ignjatovići…

U izgradnji svetinje na imanju bračnog para Lacković, učestvovalo je celo selo. Starešina manastira bila je najpre igumanija Vera, a posle nje otac Gavrilo. Iguman Isaija Jokić stigao je pre 14.godina iz manastira Hopovo na Fruškoj gori.

Ovog veoma poštovanog duhovnika, koji je u Srbiju došao iz Makedonije pre više od dve decenije, meštani su srdačno prihvatili.

Upravo zbog verovanja da ovde nastaju čuda, svakodnevno ima velikog broja vernika. Zbog toga su podignuti konak i sala za prijem, a manastirska vrata su širom otvorena. Monasi kažu da ne dolaze samo ljudi iz Srbije, već iz cele bivše Jugoslavije, kao i iz Evrope, i to ne samo vernici pravoslavne veroispovesti, već i katoličke i islamske.

Poseta je najveća kada se služi sveta tajna jeleosvećenja i dešava se da dođe čak i 1.500 posetilaca za jedan dan, a naročito u proleće, kad i oko manastira sve cveta i zeleni.

Šta vernici traže baš na ovom mestu, pitamo.

Ono što traže to i nađu, kažu monasi. To su duhovni mir, spas i ozdravljenje.

KAKO JE SVE POČELO?

Manastir Ilinje prati jedna interesantna istorijska priča: porodica Lacković, Ilija i Stanija, bili su veliki vernici i bogomoljci, a pošto u selu Očage nije bila crkva, prota je predložio da se nabavi materijal, kupi neki plac i sagradi crkva. Kada su to čuli Lackovići, odlučili su da na jednostavniji način reše poteškoću i da svoje imanje poklone crkvi.

Uzeli su sebi u zavet da sagrade crkvu u svom dvorištu. Kada su to učinili, neprestano su se molili bogu, još više su se približili veri, sve dok nisu dobili želju da se zamonaše. To su i uradili, a dobili su monaška imena Ilija i Ana.

Do poslednjih dana života, vodili su skroman manastirski život, posvećen molitvi i veri, a tu su i upokojili.

Starešina manastira otac Isaija Jokić obavlja jeleosvećenje svake druge subote, kada se sveta liturgija služi od četiri sata ujutru.

KAKO SE VRŠI SVETA TAJNA JELEJA?
Baš zbog jeleosvećenja najveći broj ljudi dolazi u manastir Ilinje, a ono se obavljva tako što se na bolesnu osobu premazuje jelej i priziva se blagodet božja koja, kako kažu monasi i vernici, isceljuje duševne i telesne nemoći.

Ovde utehu i mir traže i osobe koje boluju od bolesti zavisnosti, a u tome im posebno pomažu razgovori sa sveštenim licima.

Mnogi ljudi tvrde da su upravo ovde našli rešenje za svoje zdravstvene tegobe, a čak ima i jedna pesma s refrenom: „Idemo u manastir Ilinje da se iscelimo, da molimo gospoda, svetog proroka Iliju, da se naš iguman pomoli za nas da bismo doživeli isceljenje…“

Monasi kažu da ne prođe dan a da ovde ne dođe od 100 do 150 ljudi, a neki od njih, svedoče monasi, tek posle posete počnu da vide svoj smisao života.

Ljudi kažu da ovde osete božju blagodet i kao da ih je dodatkla božja ruka. To se oseća među zidovima manastira.

Otac Isaija ponekad čita i po 12 sati molitve, a mlađi monasi ne mogu da ga ne upitaju: „Oče, odakle vam toliko snage?“.

Dešavalo se da u manastir i tokom noći dođu vernici da traže pomoć. Upadali su kolima u ponoć i vikali: „Pomagajte, ne znamo šta ćemo sa detemo, umire“, i tad je otac Isaija ustajo i išao da čita molitve, pričaju monasi.

To ga nije sprečilo da i u četiri sata izjutra bude na nogama i čita molitvu, ističu s divljenjem.

Verujući u sve ove priče ili ne, lepo je iskustvo posetiti manastir Ilinje.

Smeštaj u konacima svako može da koristi, plaća se vrlo simbolično, tek toliko da se ima za održavanje posteljine i to može svako da odvoji.

Kapacitet konaka je oko 100 ljudi.

Autor: redakcija MZR

Foto: instagram/youtube/Printscreen

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име