Na današnji dan, 28. juna 1914. godine, pripadnik organizacije Mlada Bosna Gavrilo Princip u Sarajevu je izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, što je bio povod za rast tenzija koje su dovele do Prvog svetskog rata.

Iako je od „pucnja koji je promenio svet“ prošlo više od jednog veka, atentat na Franca Ferdinanda i danas je događaj kojem se posvećuje mnogo pažnje na području zemalja bivše Jugoslavije, a uloga i delo Gavrila Principa i danas izazivaju brojne polemike kako u Bosni i Hercegovini tako i u drugim državama.

Dok se s jedne strane tvrdi kako je ubistvo Franca Ferdinanda herojski čin mladih ljudi koji su želeli oslobođenje od austrugarske vladavine te su se zalagali za ideju jugoslovenstva, s druge stane mnogi ovaj atentat tumače kao teroristički akt, a organizaciju Mlada Bosna kao prosrpsku organizaciju čija je ideologija zasnovana na što užoj saradnji Srbije s Bosnom i Hercegovinom.

To da ni danas ne postoji konsenzus o ulozi Gavrila Principa dovoljno govori o tome da je čin atentata u Sarajevu zauvek obeležio ove prostore te da će i u budućnosti izazivati mnoštvo rasprava.

Pripreme za atentat

Iako se atentat dogodio 1914. godine, pripreme za ovaj čin počele su znatno ranije, a pripadnici Mlade Bosne koordinirali su akciju s organizacijom Crna ruka, koja je bila smeštena u Beogradu.

Ipak, uprkos pokušajima da se i ranije unese nemir unutar austrougarske vlasti, prava prilika stigla je tek nakon što je Franc Ferdinand najavio posetu Bosni i prisustvo vojnim manevrima austrougarskih vojnih trupa u okolini Sarajeva.

Članovi Mlade Bosne
Članovi Mlade Bosne

Nakon dolaska u Sarajevo Franc Ferdinand i njegova supruga Sofija započeli su obilazak grada, a za organizaciju celokupnog događaja bio je zadužen sarajevski gradonačelnik Fehim Čurčić. Iako je Franc Ferdinand bio zvaničnik visokog ranga, poseta Bosni i Hercegovini smatrana je prijateljskom te se stoga nije smatralo potrebnim raspoređivanje velikog broja snaga bezbednosti oko samog Ferdinandovog vozila.

Međutim, paralelno s Ferdinandovom posetom, članovi organizacije Mlada Bosna su utvrđivali plan na osnovu kojeg će izvršiti atentat na austrougarskog prestolonaslednika, a na čelu organizacije atentata stajao je Danilo Ilić, osoba koja je u Mladu Bosnu regrutovala Gavrila Principa, Nedeljka Čabrinovića, Vasu Čubrilovića, Muhameda Mehmedbašića, Cvjetka Popovića te Trifka Grabeža.

Pucanj koji je promenio svet

Prvi pokušaj atentata dogodio se nešto ranije, pre nego što će Franc Ferdinand nastradati u blizini današnje Latinske ćuprije u Sarajevu.

Naime, dok se Franc Ferdinand sa suprugom u vozilu kretao tadašnjim Apelovim kejom (današnja Obala Kulina bana), oko 10:10 sati jedan od atentatora Nedeljko Čabrinović bacio je bombu na vozilo Franza Ferdinanda u blizini današnjeg mosta Ćumurija. Bomba se odbila od auto i eksplodirala u blizini drugog automobila.

Nedeljko Čabrinović
Nedeljko Čabrinović

Uprkos tome što je bomba ranila nekoliko građana, austrougarska delegacija je nastavila put, a Čabrinović je uhapšen.

Nakon boravka u sarajevskoj Vijećnici Franc Ferdinand i njegova supruga Sofija nastavili su obilazak Sarajeva, a izmenjenim planom austrougarski prestolonaslednik hteo je posetiti bolnicu u kojoj su smešteni građani koji su ranjeni u prethodnom pokušaju atentata.

Međutim, vozač koji je vozio Ferdinanda skrenuo je u ulicu Franje Josipa, što je zapravo bila kobna greška. Gavrilo Princip, zajedno s drugim okupljenim građanima, nalazio se u toj ulici te je iskoristio priliku i prvim hicem pogodio nadvojvodu, a drugim vojvotkinju Sofiju.

Gavrilo Princip
Gavrilo Princip

Nakon što je Gavrilo pucao popio je tabletu cijanida koja nije djelovala i pokušao je pucati sebi u glavu, ali ga je policija sprečila. Osuđen je na 20 godina zatvora. Organizator atentata Danilo Ilić osuđen je na smrt vešanjem.

Nakon suđenja Gavrilo Princip bio je zatvoren u Terezinu, na prostoru današnje Češke. Izvori govore kako mu je život u zatvoru bio naročito okrutan, a uslovi su se kroz rat još i pogoršali. U zatvoru nije dugo poživio – umro je od tuberkuloze 28. aprila 1918. godine. U vreme smrti Gavrilo Princip je već bio znatno oslabio od bolesti i neuhranjenosti, imao je svega 40 kilograma.

Suđenje pripadnicima Mlade Bosne
Suđenje pripadnicima Mlade Bosne

Umro je u mukama – tuberkuloza mu je uništila kosti do te mere da mu je desna ruka morala biti amputirana. Prvobitno je zakopan na tajnoj lokaciji, a 1920. godine njegove kosti su, zahvaljujući češkom vojniku, pronađene i prebačene u Sarajevo.

Ostali članovi Mlade Bosne koji su učestvovali u atentatu takođe su uhapšeni i suđeno im je u tzv. Solunskom procesu.

Nedeljko Čabrinović i Trifun Grabež osuđeni su na po 20 godina zatvora, Vaso Čubrilović na 16 godina, dok je Cvjetko Popović osuđen na 13 godina zatvora.

Organizator atentata Danilo Ilić, kao i Veljko Čubrilović, Neđo Kerović, Mihajlo Jovanović i Jaković Milović osuđeni su na smrt vešanjem.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име