Italijanski „Đornale“ objavio je istraživanje pod naslovom „Šta se dogodilo sa Gadafijevim blagom“. Kao što je poznato, Libija je jedno vreme bila italijanska kolonija, a Rim do dan danas ima bliske veze sa tom zemljom i bio je jedan od glavnih kupaca libijske nafte. Kako pišu ove novine, libijski lider Moamer el Gadafi imao je ogromne rezerve zlata i dragog kamenja. A sama Libija je u vreme njegove vladavine procvetala i bila najbogatija afrička zemlja.

Piše: Vladimir Mališev

„Pukovnik Gadafi je imao tako mnogo zlata“, piše u članku, „da je smislio plan, koliko ambiciozan toliko i opasan, da stvori panafričku valutu, sposobnu da zameni francuski kolonijalni franak.“ Kao što je poznato, upravo ti planovi su postali kobni za njega, kao i novac koji je dao bivšem francuskom predsedniku Sarkoziju za izbornu kampanju. U martu 2011. godine NATO je započeo vojnu operaciju protiv Libije, a u oktobru je Gadafi zverski ubijen.

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, 2011. godine zlatne rezerve Centralne banke Libije iznosile su oko 144 tone zlata. Za zemlju sa šest miliona stanovnika to su bila ogromna sredstva. Na primer, Velika Britanija je tada imala dvostruko više zlata, ali i deset puta više stanovnika. Ipak, prema podacima sajta celebritynetworth.com Gadafi je imao mnogo više zlata.

Bogatstvo „glavnog beduina“, prema ovom sajtu, procenjivalo se na ogromnih 200 milijardi dolara. U to vreme, to je bilo tri puta više od američkog investitora Vorena Bafeta, osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa i sultana Bruneja, zajedno.

Prema navodima medija, to je uključivalo račune u zapadnim bankama, zlatne rezerve Libije i 854 (!) nekretnine u inostranstvu. Gadafijevi sinovi posedovali su akcije fudbalskog kluba Juventus, novina Fajnenšel tajms, fabrike automobila Fijat. Imali su raskošne stanove u Torontu, Dubajiu, Londonu, Hongkongu i Njujorku.

Jasno je da su ovoliko bogatstvo, kao i Gadafijeva težnja da vodi samostalnu politiku i da se oslobodi dominacije strane valute, iritirali i Evropu i SAD. Jedno od tri hiljade pisama Hilari Klinton, koje je objavio Stejt department još 2017. godine, sadrži dokaze o tome da je NATO težnja da sa vlasti skloni Gadafija bila uslovljena prvo željom da ne dozvoli stvaranje afričke valute, koja bi imala zlatnu podršku, a drugo – libijskim gigantskim naftnim rezervama.

Pomenuti imejl poslao je tadašnjem državnom sekretaru SAD Hilari Klinton njen nezvanični savetnik Sidni Blumental. Naslov imejla bio je „Francuski kupac i Gadafijevo zlato“. Američki časopis „Forin polisi“ tim povodm je pisao: „Pismo svedoči o tome da je francuski predsednik Nikola Sarkozi predvodio napad na Libiju, imajući u vidu pet konkretnih ciljeva: da se dokopa libijske nafte, obezbedi uticaj Francuske u regionu, ojača Sarkozijevu reputaciju unutar zemlje, utvrdi francusku vojnu snagu i, konačno, da spreči rast Gadafijevog uticaja na zemlje tzv. frankofonske Afrike.“

Posle ubistva Gadafija, u Libiji je počeo žestok građanski rat i veliki deo njegovog blaga je nestao. Prema britanskim novinama „Dejli mejl“, 1. februara 2013. godine, Interpol je uspeo da pronađe i „zamrzne“ Gadafijevih 97 milijardi dolara. Ali, zlatne rezerve Libije su nestale.

Bivši prvi čovek Centralne banke Libije Kasem Aziz, na koga se poziva „Đornale“, smatra da je zlato iz Gadafijevih bunkera nestalo u maju 2011, i to ne samo da su ukradene zlatne poluge, već i kutije sa dijamantima (Gadafi je posedovao ogromne rezerve dragog kamenja vrednog 12 milijardi dolara).

Prema izveštaju Saveta bezbednosti UN od 2017. godine, Gadafi je pre smrti mogao da prebaci novac, dijamante i zlatne poluge vrednosti više od 8 milijardi dolara, u zemlje kao što su Burkina Faso, Kenija i Južna Afrika. Deo tog bogatstva je vraćen, ali pravo bogatstvo danas je u drugim rukama: to je Libijska investiciona uprava (LIA), suvereni maksi fond sa ukupnom vrednošću od 67 milijardi dolara. Ipak, ovaj fond se nalazi pod sankcijama od marta 2011. godine i njegove investicije su teoretski zamrznute.

Prema podacima istraživanja belgijske TV kompanije RTBF, od tri do pet milijardi evra ipak je ostalo u džepovima dobrovoljaca najmanje sedam godina. Reč je o dobiti iz paketa akcija LIA kojom upravlja belgijska banka Euroclear.

Prema mišljenju Libijaca, blokada se ticala samo novčanih sredstava, a ne na obračunate kamate. Prema rečima Tima Itona, starijeg naučnog saradnika programa za Bliski istok i Severnu Afriku britanskog istraživačkog centra Četam haus, LIA može da se pohvali sa oko 550 ćerki kompanija od kojih mnoge imaju svoje upravne odbore. „To je prava hobotnica sa svim vrstama investicija, od hotela u Africi, preko investicija u Švajcarskoj do ofšor računa“, objasnio je jedan ekspert italijanskoj novinskoj agencija „Agencija Nova“.

„Neka imovina“, ističe agencija, „nastavlja da funkcioniše i deluje izvan blokade od strane UN. To je važna, ali nepoznata cifra, koja neće biti javna sve dok LIA ne otkrije svoju procenu imovine. Neki eksperti procenjuju vrednost filijala na oko 25 milijardi dolara.“

Sankcije u potpunosti mogu biti skinute tek nakon postizanja političkog sporazuma o ponovnom ujedinjenju zemlje. Ali, oko toga se vodi žestoka borba, zato što se radi o tome ko će raspolagati ne samo libijskom naftom, nego i tim zlatom.

Građanski rat u Libiji traje već deset godina. Sada dve najveće snage: Vlada nacionalnog jedinstva (VNJ) u Tripoliju i Libijska nacionalna armija (LNA) maršala Haftara, dele zemlju među sobom. LNA kontroliše veliki deo istoka, sa centrom u Tobruku, dok VNJ kontroliše zapad zemlje. Otale teritorije kontrolišu različite grupe, između ostalih i islamističke. VNJ podržavaju Turska i Katar. Haftara podržava Egipat koji ne želi da ima islamističku zemlju u komšiluku. Iza scene, i Francuska podržava LNA, jer joj je Haftar obećao velike ekonomske pogodnosti.

Na Zapadu optužuju Rusiju da podržava Haftara, a SAD smatraju da Rusija želi da stvori svoju vojnu bazu u Libiji. Povod za priče o podršci LNA bile su Haftarove posete Moskvi – on je nekoliko puta bio u Rusiji, gde je pregovarao sa šefom Ministarstva spoljnih poslova Sergejem Lavrovim. Ali, u Kremlju kategorički odbijaju glasine o podršci LNA.

„Nikada nismo pokušavali da se kladimo na nekoga u Libiji“, izjavio je Sergej Lavrov u vreme posete Egiptu. Za uzročnika krize imenovao je ono „što je sa zemljom uradio NATO 2011. godine“. Prema ministrovom mišljenju, „upravo od tada Libija se pretvorila u razrušenu državu, u crnu rupu kroz koju na jug idu teroristi i nezakoniti šverc oružja, a na sever – tokovi nelegalnih migranata.“ Naravno, osnovni razlog za previranja su bogatstsva ove zemlje – nafta i zlato – upravo se zbog njih vodi oštra borba.

Ali, pokušaji da se postigne dogovor se nastavljaju. Trenutno se u zemlji pripremaju izbori u okviru Foruma za politički dijalog u Libiji. Kako je saopštio TV kanal Al Arabija, njegovi članovi su nedavno glasali o formiranju privremenih organa izvršne vlasti i mehanizmu za sprovođenje ovih izbora

Predloge koji su bili na dnevnom redu prethodno je jednoglasno odobrio Savetodavni komitet u Ženevi tokom poslednjeg zasedanja. Prema proceduri za sprovođenje izbora koju je utvrdila ova međunarodna organizacija, iz svakog od tri regiona Libije biće istaknut kandidat za novo Predsedničko veće.

Nakon unutarlibijskih izbora biće postavljeni članovi Predsedničkog veća i njegov predsednik; takođe, biće određen sastav nove vlade. A ako kriza u Libiji na kraju bude razrešena, onda će se možda saznati i sudbina nestalog Gadafijevog blaga.podeli ovaj članak:

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име