Od 1.287 ispitanih učenika 17,7 odsto koristi, a 14,1 odsto distribuira narkotike.

Svaki sedmi beogradski srednjoškolac rastura narkotike ili rečeno u žargonu – diluje drogu. Ovaj zabrinjavajući podatak deo je istraživanja „Zloupotreba droge – adolescenti u Beogradu”, autorke Ivane Radovanović, docentkinje na Kriminalističko-policijskom univerzitetu. Ovu monografiju nedavno je izdao Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Na reprezentativnom uzorku srednjoškolaca u Beogradu, od 1.287 ispitanih učenika, pokazalo se da čak 17,7 odsto njih koristi drogu dok 14,1 procenat distribuira narkotike.

Poređenja sa ranijim sličnim istraživanjima pokazuju da porast upotrebe droge među beogradskim srednjoškolcima za period od šest godina iznosi više od šest odsto.

Svi iskazi učenika u ovom istraživanju dati su anonimno, popunjavanjem posebnog upitnika. Grupno anketiranje srednjoškolaca sprovodili su diplomirani psiholozi. Pitanja u upitniku bila su direktna.

Za četiri oblika ponašanja početak pitanja je bio isti i glasio je: „Da li ste vi nekad nekom…”, a u nastavku je sledilo – „prodali drogu”, „poklonili drogu”, „pozajmili drogu” ili „ponudili drogu”. Svako pitanje imalo je predložene odgovore petostepene intervalne skale počev od „nisam nijednom”, „jesam jednom”, jesam dva puta”, „jesam tri puta” do „jesam više puta”.

Peto pitanje je glasilo: „Da li ste nekom drugu ili drugarici (ne mora biti iz škole) pomogli da proda ili kupi drogu?”. Šesto je bilo: „Da li ste nekada kupili drogu, pa je posle, iz razloga koji nisu bitni, prodali nekom drugom?”.

Kod oba ova poslednja pitanja predloženi odgovori bili su kao kod prva četiri.

„Namera istraživanja o rasturanju droge bila je jasna i jednostavna. Trebalo je utvrditi da li učenici učestvuju u tom rasturanju droge i ako sudeluju, koliko njih i u kojim vrstama ponašanja to najčešće čine. I ništa više. Ne, dakle, koju vrstu droge diluju, koju količinu, koliko zarađuju, kada su to počeli”, naglašava autorka istraživanja Ivana Radovanović.

Već duže vreme u javnosti postoji teza da su navijačke grupe izvor nasilja i stecište dilera droge. Ta optužba ne važi samo za lidere tih grupa, nego i za sve njihove članove. Među beogradskim srednjoškolcima ima onih koji su članovi tih navijačkih grupa. Zbog toga je zanimljiv deo istraživanja koji se bavi pripadništvom u tim grupama i povezanošću sa zloupotrebom droge.

U upitniku beogradskim srednjoškolcima postojalo je posebno pitanje: „Da li ste član grupe navijača nekog kluba?”. Predloženi odgovori su bili: „nisam navijač”, „nisam član”, „jesam član”.

Od 1.287 beogradskih učenika, 51 odsto, odnosno njih 656, odgovorilo je da uopšte nije navijač. Da je navijač, ali nije član grupe, odgovorio je 481 srednjoškolac dok se njih 150 (11,6 odsto) izjasnilo da su članovi grupe navijača.

„Podatak da 51 procenat od ukupnog broja učenika u uzorku nije navijač nijednog kluba prilično je iznenađenje s obzirom na snažnu propagandu beogradskih klubova, u prvom redu fudbalskih i košarkaških, da privuku što više mladih navijača. Istovremeno, može se reći da je iznenađenje postotak srednjoškolaca koji su članovi navijačkih grupa s obzirom na njihovu prirodu i aktivnosti po kojima su poznate. Taj procenat od 11,6 odsto uopšte nije mali, kako se čini na prvi pogled”, navodi autorka istraživanja.

Podaci dobijeni istraživanjem potvrdili su tezu o povezanosti dilovanja narkotika sa pripadništvom organizovanim navijačkim grupama (Foto: Instagram)

Statistički parametri u daljem istraživanju o rasturanju i korišćenju droge srednjoškolaca pokazali su da je teza o dilovanju narkotika od strane onih koji su članovi navijačkih grupa – potpuno tačna.

Pripadnost ovim grupama, pritisci koje ona vrši na svoje članove, vođe tih grupa koje imaju „bogatu kriminalnu karijeru”, pripadnici ovih grupa koji već upotrebljavaju drogu, snažni su rizični faktori da i oni pojedinci (srednjoškolci) koji ne žele ili se dvoume da li da koriste drogu – počnu to da rade.

Autorka istraživanja predlaže da školske vlasti iskoriste svoje potencijale za odvraćanje srednjoškolaca od članstva u navijačkim grupama. Jedan od njenih predloga je osnivanje školskih timova u raznim granama sporta i takmičenje u okviru obrazovnog sistema na lokalnom, gradskom ili republičkom nivou.

„Može se pomisliti da prosvetne vlasti ne znaju ko od učenika diluje drogu, ali to je malo verovatno. Svaki učenik koji upotrebljava drogu to zna, jer zna i od koga je kupuje. No prosvetne vlasti i pravosudni organi, uključujući tu i organe zadužene za otkrivanje krivičnih dela, prelaze preko toga kao da je reč o normalnom i svakodnevnom ponašanju”, zaključuje Ivana Radovanović.

Autor: Aleksandar Bojović

Izvor: politika.rs

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име