Srbija je zemlja košarke i vaterpola, a Dragan Jović je učinio sve da postane i zemlja tekvondoa!

Prvo je Tijana Bogdanović je osvojila bronzu, svoju drugu olimpijsku medalju u karijeri i to sa stilom! Šokantno je izgubila na startu takmičenja, ali je to nije poremetilo. U naredne dve borbe je jednostavno počistila svoje protivnice i stigla do olimpijske bronze. 

Tijana je donela Srbiji treću medalju u tekvondou na Olimpijskim igrama. Prvo je u Londonu Milica Mandić uzela zlato, potom je Tijana donela srebro iz Rija, a sada i bronzu iz Tokija. 

A onda, danas na scenu stupa Olimpijska šampionka iz Londona, Milica Mandić i još jedanput potvrđuje ko je najbolji u njenoj kategoriji u poslednjoj deceniji, a i duže. Nismo proveravali istorijat pobednika, ali, jedno je sigurno, šampionka Milica u tri učešća na Olimpijadi, dva puta se okitila zlatom. Što bi kazala zapadni susjedi ispisala je povijest!

Iza svega toga iza svakog srpskog tekvondo uspeha stoji jedan čovek i ime mu je Dragan Jović, nekadašnji tekvondo šampion, a već dugo godina najbolji tekvondo trener sveta!

IGRAO FUDBAL, PUCAO, A ONDA 10 GODINA DOMINIRAO U TEKVONDOU

Dragan Gale Jović rođen je 1969. godine, a pre tekvondoa isprobao se u streljaštvu i fudbalu. Čak je nakratko bio i u OFK Beogradu, a onda je pre nego što je otkrio tekvondo zavoleo brejk-dens. Taj sport mu je doneo elastičnost, kondiciju i titulu šampiona Srbije. 

Videlo se da mu je suđeno da postane šampion, ali niko nije verovato da će toliko dominirati! Kod pionira srpskog tekvondoa Dragana Petrovića počeo je 1987. godine da se bavi ovim sportom, a onda je kao takmičar ređao pobede 10 godina!

Da, dobro ste pročitali, od 1988. do 1998. godine nije doživeo nijedan poraz! 

Da je vreme bilo drugačije, još bi kao borac verovatno doneo mnoga internacionalna zlata Srbiji. Ipak, vremena su bila nezgodna, ako ste iz Srbije!

„Kod nas nisam izgubio meč 10 godina, ali vreme sankcija i nedobijanja viza je osakatilo moju generaciju. To je bilo vreme običnih oklopa, bez elektronike. Kada dođete na takmičenje iz zemlje koju znaju po kriminalcima i ubicama, osuđeni ste da izgubite u prvom kolu, jer se poeni nisu pravili elektronskim putem, već mehanički, odlukom sudija. Čitava moja generacija je bila žrtva tog vremena. Osvajao sam mnoge međunarodne turnire i bio u vrhu, ali evropsko ili svetsko prvenstvo – to niko od naših tada nije mogao da uradi“, rekao je osvrćući se na svoju borilačku karijeru. 

Ali klica srpskih tekvondo medalja posađena je dok se još aktivno borio, kada je 1991. godine osnovao teknvondo klub „Galeb“. Počeo je te godine da se bavi trenerskim poslom, koji će mu 2017. godine doneti titulu najboljeg na svetu!

NAJBOLJI NA SVETU – OLIMPIJSKE MEDALJE GOVORE ZA SEBE

Kada je 2017. godine dobio nagradu za najboljeg tekvondo trenera sveta iza sebe je imao dve olimpijske, devet svetskih i osam evropskih medalja!

„Izbor za najboljeg trenera godine je za mene velika čast, priznanje i svakako nova i dodatna obaveza za nova dostignuća koja očekujemo u narednom periodu. Svakako, uspeh je vezan za rezultate koje su postizali moji takmičari. Bez Milice, Tijane, Vanje i ostalih mlađih koji dolaze i osvajaju Evropu i svet – Serđa, Nađa, Teodora i mnogi drugih, ja ne bih bio ovde gde sam sada. Zajedničkim radom, razumevanjem a pre svega poštovanjem uspeli smo mnogo toga zajedno„, rekao je Jović tom prilikom.

I zaista, to nisu bile prazne reči! Nije nikada bežao od odgovornosti, ali i visokih ambicija. Nakon Rija je jasno rekao da u Tokiju Srbiji tekvondo donosi još medalja!

Dragan Jović sa Milicom i Tijanom

Ne mogu to da obećam nikome, ali ako se bude išlo ovim ritmom – ne govorimo samo o tekvondu – mi ćemo u Tokiju sigurno biti uspešniji nego u Riju„, pričao je pre nekoliko godina Jović. 

I za sada je on svoj deo posla obavio! Tijana i njegova zlatna Milica Mandić su se okitile Olimpijskim medaljama. 

Milica je svojim uspehom iz 2012. godina ugradila sebe u sve buduće uspehe, u sve buduće medalje, u Tijanu, Vanju…

Kada neko ko vežba sa vama postane olimpijski pobednik, naravno da drugi pomisle da to mogu i oni i da ih to gura napred. Pa kada se ostvari još jedan rezultat, kao Tijana Bogdanović, pojavi se Vanja Stanković i tako dalje. Mi treneri učimo ih da motivacija ne treba da bude samo rezultat, nego i borba pod zastavom Srbije. Važno je uvek dati sve od sebe. Kada stojite drugi na pobedničkom postolju, to nije isto kao kada pobedite i slušate našu himnu. Zato se trudimo da uvek budemo prvi“, objasnio je sam Dragan Jović. 

Tekvondo je u poslednjoj deceniji postao sport u kome unapred upisujemo zlata, srebra i bronze na konto Srbije. 

A svega toga ne bi bilo da nije našeg nepobedivog Dragana Jovića! 

Autor: Redakcija MZR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име