Osobe koje treba da obave neku hiruršku intervenciju (planiranu ili vanrednu) trebalo bi da se vakcinišu, kaže imunolog Emina Milošević.

Hirurške intervencije nisu kontraindikacija za vakcinu protiv covid 19. Ona se može primiti pre operacije, nakon oporavka posle intervencije, a druga doza se pacijentu može dati i ako je nakon prve morao da ide na neku intervenciju, objašnjava  Emina Milošević, docent imunologije na Institutu za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

– Neko ko je izložen takvoj vrsti stresa, svakako je podložniji infekcijama i moguće je da će mu potencijalni imunski odgovor biti nešto slabiji. Međutim, ovakva imunodeficijentnost nije trajna i preporuka bi bila da prvom prilikom, kada se izađe iz bolnice nakon hirurškog lečenja, slobodno primi vakcina. Neće, svakako, ni na koji način nauditi – kaže docentkinja Milošević.

Ako je moguće planirati, vakcinišite se nešto ranije

U slučaju da je to neka elektivna hirurgija koja može da se planira, Milošević kaže da bi, ako je pitamo za lično mišljenje, volela da je vakcinisana pre, i dodaje da je jedan od razloga i to što kada se ulazi u zdravstveni sistem, možemo biti izloženiji SARS – CoV – 2 virusu i zaraziti se.

– Svakako, ako je moguće planirati, ne treba praviti situaciju da se, recimo, danas vakcinišete, a da sutra idete na intervenciju, jer se kao reakcija na vakcinu može pojaviti temperatura i 38 ili 39˚C, pa to može biti razlog da se operacija odloži. Ako ste u prilici da kompletirate svoj proces imunizacije pre intervencije, onda je to samo čist plus za vas – pojašnjava.

Vanredne situacije i operacije nakon prve doze

Ако се nakon prve doze desi neka hirurška intervencija uslovljena višom silom (saobraćajna nezgoda i slično), pacijent će drugu dozu svoje vakcine primiti kada završi svoje lečenje i kada se oporavi.

– Važno je samo da bude potpuno zdrav. To možda neće biti 21. dan, možda će biti 40. dan ili tri meseca, godinu dana kasnije… Imunski sistem će da odreaguje i to će biti svakako bolje nego da je osoba primila samo jednu dozu vakcine – kaže Milošević.

Još jednom – šta u slučaju pauze između prve i druge doze

Nevezano za pacijente koji su operisani posle prve doze, i dalje su prisutne nedoumice i pitanja između prve i druge vakcinacije, koja bi trebalo da bude nа 21 dan.

– Slično, druga doza se odlaže kod onih koji su se nakon prve doze razboleli od covid 19. Ako govorimo o onima koji su se razboleli pet, šest, ili desetak dana posle prve doze vakcine, tu se ne radi o reakciji na vakcinu, već o infekciji. Znajući inkubacione periode, takvo inficiranje se desilo upravo negde oko prve doze – prosečno gledano, neko ko je dobio infekciju 10 dana od prve doze vakcine, najverovatnije se inficirao nekih 5 dana pre toga. Imunski odgovor se praktično u tom slučaju poklapa: jedno je odgovor na vakcinu, a drugo prirodna infekcija koja se desila. Ono što odlaganjem vakcinacije treba da se postigne je vremensko razdvajanje: smernica je da se sačeka nekih mesec dana od ozdravljenja i da se onda primi druga doza. Nije nikakav problem ako se vakcina odloži jer se osoba baš u planirano vreme druge doze razbolela. Za optimalan podsticaj imunskog odgovora je važno da razmak između dve doze ne bude kraći od preporučenog – objašnjava sagovornica našeg portala.

Milošević podseća da suština druge doze vakcine jeste da podstakne nastanak još veće količine antitela i još bolji celularni imunski odgovor, ali ne samo to – ta antitela koja se nakon ponavljanih izlaganja infekciji ili nakon višekratnih doza vakcine prave su i uvek za nijansu bolja kvalitetom, ne samo kvantitetom. Dakle, prema njenim rečima, druga doza obezbeđuje i kvalitativno i kvantitativno unapređen odgovor.

Autor: M.R.

E-klinika

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име