Ako se zabrani rad prodavnica nedeljom i praznicima, uz mogućnost rada samo 16 nedelja godišnje, kako je predstavio premijer, deo hrvatske industrije već najavljuje da će podneti ustavnu tužbu.

To su potvrdili predsednik upravnog odbora Emmezete Slobodan Školnik i direktor FO Grupe koja upravlja tržnim centrom Vestgate Denis Čupić. Do sada su ovakve tužbe u Hrvatskoj dva puta dovodile do ukidanja zabrana trgovine nedeljom, 2004. i 2009. godine. Glavni razlog je bio, podseća Hrvatska gospodarska komora, što su osporene odredbe Zakona o trgovini kršile preduzetničke slobode zagarantovane Ustavom.

Oba sagovornika takođe ističu da ako je namera Vlade da zaštiti radnike, onda bi trebalo da izmeni Zakon o radu, što znači da bi se odredbe odnosile na sve delatnosti, a ne samo na trgovinu.

Prema prezentaciji Ministarstva ekonomije o izmenama i dopunama Zakona o trgovini, namera im je da regulišu „osnovno pravo na nedeljni odmor i pitanje ravnoteže privatnog i poslovnog života građana“, a pozivaju i na javno mnjenje anketa koja je pokazala da je građanima od suštinske važnosti.

Ovo je istraživanje koje je sproveo Ipsos, a tumačenje rezultata kaže da „rad nedeljom, čak i ako je adekvatno plaćen i podrazumeva pravo na još jedan slobodan dan, za većinu građana nije prihvatljiv“, dok većina njih smatra da radno vreme nedeljom trebalo bi da se poveća za 100 i više procenata.

Najavljena ograničenja rada mogla bi ozbiljno uticati na trgovinu neprehranom. „Nedeljom generišemo oko 20 odsto prihoda“, kaže Skolnik. Procenjuje da bi ukupna trgovina u Hrvatskoj mogla zabeležiti pad prihoda od tri odsto, a to će se osjetiti u padu BDP-a. U pomenutoj prezentaciji takve analize nema, samo su iznosi ostvarenog prometa u 2017., 2018., 2019. i 2020. godini, izvučeni iz sistema fiskalizacije Poreske uprave, koji pokazuju da su najprometniji fiskalni dani u celoj trgovini petak i subota ., a najmanje u nedelju.

Što se tiče tržnih centara, nešto više od 15 procenata prihoda dolazi od nedelje, a skoro 20 procenata od subote. Ministarstvo je koristilo podatke od prošle godine, od 27. aprila do 27. maja, kada su u okviru antipandemijskih mera tržni centri morali da zatvore vrata, da bi ilustrovali da je saobraćaj u ostalim danima znatno povećan.

Trgovci su podeljeni po pitanju posla nedeljom, dok su oni iz prehrambene prodavnice daleko manje uznemireni jer očekuju daleko manji udarac. Očekuju da će se njihov nedeljni promet prebaciti na druge dane „jer ljudi moraju da jedu“, uglavnom u subotu i ponedeljak, a nedeljni promet u tržnim centrima i neprehrambenim prodavnicama nije baš lako zameniti. Kao što Čupić upozorava, neki će se preseliti preko Interneta, a na kraju i u inostranstvo, jer se većina robe u internet prodavnici poručuje iz inostranstva. Takođe navodi da 80 odsto radnika u radnji radi 25 nedelja godišnje.

Hrvatska udruga poslodavaca sada se našla u neugodnoj situaciji i priznaje da trgovci nemaju jedinstveni stav, ali ipak napominje da „svi imaju zajednički stav da vreme pandemije nije dobro vrijeme za zabranu rada u bilo kojem smislu nije se oporavio od posledica zatvaranja i pada prodaje izazvanih ograničenjima koja je nametnuo Štab civilne zaštite „. Takođe napominju da uopšte, s obzirom na udeo trgovine i turizma u BDP-u, nije pametno ograničavati rad ovih sektora u krizi u kojoj se nalazimo.

HRONOLOGIJA

2003.

Vlada Ivice Račana uvela je delmičnu zabranu, ali Ustavni sud je 2004. godine ukinuo tu odredbu jer je bila narušena jednakost preduzetnika.

Dopušten je, naime, bio niz iznimki te je omogućen rad „dežurnim“ trgovinama manje površine od 200 kvadratnih metara, a u manjim naseljima nedeljom je mogla raditi jedna trgovina, u većima po jedna na 5000 stanovnika, a zakon nije utvrdio kriterijume za to.
 

2008.

Sanaderova Vlada propisala je da trgovine mogu skraćeno raditi nedeljom pet meseci u godini. Nedeljom su mogle raditi određene trgovine, poput benzinskih pumpi ili onih na tržnicama.

Ustavni sud je i to oborio, a zaključeno je da je zakon poremetio ravnotežu između zaštite prava radnika u prodavaonicama i zaštite slobode preduzetništva trgovaca.
 

April 2020.

Uvedena je privremena zabrana rada trgovina nedeljom zbog pandemije koronavirusa, koja je trajala mesec dana.

Povela se opet rasprava o zabrani rada, a Plenkovićeva Vlada je najavila da se ide u izmene Zakona o trgovini, gde bi se za Hrvatsku kao turističku zemlju uvelo 14 radnih nedelja, a poslodavci bi izabrali kojim to nedeljama žele raditi.“

Prema podacima koje smo dobili od Hrvatske gospodarske komore, u prošloj godini zabeležen je pad prometa u trgovini na malo od 5,8 odsto u odnosu na 2019. godinu, s dramatičnom situacijom u aprilu, sa padom od 25,5 odsto zbog blokade, a u prvoj za tri meseca ove godine promet je porastao šest odsto. Takođe ističu da je u njihovom Savetu trgovinskog udruženja „tokom trenutne pandemije jedan od zaključaka bio odlaganje moguće regulacije jer celokupna ekonomija, uključujući i trgovce, posluje u teškim uslovima“.

Prema rečima predstavnika HUP-a Martina Evačića, direktora NTL-a, radna grupa za izmenu Zakona o trgovini do sada se sastala samo dva puta, a detalji promena još uvek nisu predstavljeni. A prehrambena prodavnica će osetiti određeni pad, smatra on, jer će nedostajati impulsivna kupovina nedeljom. Ni mali prodavac sa kojim smo razgovarali, vlasnik primoštenske suvenirnice Sharck Attack, nije zadovoljan vladinom najavom.

„Samo 16 radnih nedelja u sezoni nije dovoljno za preživljavanje. Pre pandemije otvorili smo prodavnice početkom aprila i radili do početka novembra. U tih sedam meseci ima tridesetak nedelja“, kaže Zdravko Gojanović.

Izvor: jutrarnji.hr

Foto: instagram/kapitol zagreb

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име