Sukob oko vode između Tadžikistana i Kirgistana možda je upozorenje za brojne buduće konflikte koji bi mogli nastati zbog ovog resursa.

Poslednje dane meseca aprila obeležile su iznenađujuće vesti koje su došle iz regiona Centralne Azije. Između dve nekadašnje države Sovjetskog Saveza, Tadžikistana i Kirgistana, izbio je sukob u kojem je poginulo oko 40 osoba, a blizu 200 ih je ranjeno. Trodnevni sukob koji je trajao od 28. aprila do 1. maja dogodio se u mestu Kok-Taš, nakon što su tadžikistanske vlasti odlučile da montiraju kamere putem kojih bi nadgledale rezervoare vode u pomenutom mestu na teritoriji susednog Kirgistana. Meštani su se zbog toga pobunili, a gađanje kamenicama ubrzo je preraslo u sukob u koji su se uključile i vojske obe države, piše portal „Klima 101„.

Pregovori dve strane sprečili su dalju eskalaciju sukoba, koji je, iako kratkotrajan, svejevrsno upozorenje. Ono što ga čini drugačijim jeste pre svega povod, koji otvara novu dimenziju međudržavnih konflikata u decenijama koje su pred nama.

Ljudsko pravo na vodu

Kako navodi portal „Klima 101“, kvalitetna i ispravna voda za piće predstavlja jedan od najvažnijih elemenata za normalno funkcionisanje čitavog društva, a 2010. je, rezolucijom Ujedinjenih nacija, pravo na vodu i sanitaciju konačno prepoznato kao ključno za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava.

Međutim, iz godine u godinu postaju sve upitnije njene zalihe i raste zabrinutost kako za rastuću svetsku populaciju obezbediti dovoljne količine ispravne vode. Ovo pitanje posebno dolazi do izražaja zbog neadekvatnog ljudskog ponašanja kada je racionalna upotreba vode u pitanju, ali i sve izrazitijeg uticaja klimatskih promena. Sve ovo često dovodi i do rasprava o tome da li će u budućnosti biti sukoba koji će za posledicu imati borbe nad kontrolom kapaciteta vode.

Koliko je voda važan resurs, govori i njen bezbednosni aspekt. Sa porastom problema u vezi sa sa zalihama i ispravnošću vode za piće u naučnim krugovima je počelo izučavanje posebnog termina water security. Ovaj ekološki problem ima širok spektar elemenata koje obuhvata. Tako se u njegovom definisanju, pored osnovnog značenja da postoje dovoljne zalihe ispravne vode za piće, uključuje i neophodnost da je uvek dostupna za osnovne ljudske potrebe, bilo da je reč o izvorima ili ceni.

Nedostatak vode u regionima Bliskog istoka i Severne Afrike

Svakako da region Bliskog istoka i Severne Afrike predstavlja područje u kojem je u poslednjih pola veka došlo do ozbiljnijih promena u količini dostupne slatkovodne pijaće vode. Tako su kapaciteti sa 4000 m3 godišnje po stanovniku tokom sredine XX veka, sredinom prošle decenije došli na svega oko 1100 m3 godišnje.

Pojedina naučna istraživanja su procenila da će u narednim godinama ovaj region, posebno pod uticajem klimatskih promena, konstantno gubiti zalihe pijaće vode. Iako negativne, ove posledice je moguće ublažiti. Za to je, pre svega, potreban sistematski pristup država, ali i regionalna saradnja među njima. Međutim, ono što ovom planu stoji na putu jeste trend iz prethodnih decenija, koje su obeležili nestabilnost, sukobi i rast populacije. Uz nesporni uticaj klimatskih promena ovi problemi mogu se samo još više produbiti i dovesti novih nesigurnosti i ugrožavanja mira i bezbednosti u ovom nestabilnom regionu, ocenjuje se u tekstu portala „Klima 101“.

Pored Severne Afrike i Bliskog istoka, ozbiljan problem sa snabdevanjem čistom vodom imaju i brojne države Supsaharske Afrike, kao i pojedini regioni u Aziji.

Voda kao bezbednosno pitanje

U domenu problema za pomenuti region Bliskog istoka i Severne Afrike u prošlosti je bilo nekoliko konkretnih primera mogućih sukoba oko izvora vode. Trenutno aktuelni sukob između Izraela i Palestine predstavlja nastavak vrlo loših odnosa ova dva aktera.

Ono što u budućnosti može da bude novi kamen spoticanja, jeste upravljanje nad izvorima pijaće vode. Naime, i u prošlosti je dolazilo do problema kada su predlagani mirovni sporazumi, između ostalog, baš zbog problema da se odredi ko upravlja vodnim resursima. Dogovorom iz Osla i Palestini je omogućeno korišćenje vode, ali samo sa teritorije Zapadne obale, dok bi Izrael i dalje imao najveći procenat kontrole nad ovim resursima.

S druge strane, Egipat i Etiopija su tokom prošle decenije došle u sukob zbog ideje etiopskih vlasti da sagrade „Veliku etiopsku renesansnu branu“. Ovaj projekat bi i te kako ugrozio bezbednost Egipta kome je reka Nil od velikog značaja. Međutim, sukobi su sprečeni pregovorima i sporazumom triju strana, Egipta, Sudana i Etiopije.

Međunarodni napori za rešavanje pitanja dostupnosti vode

Na probleme povezane sa kvalitetom i zalihama vode svojevremeno su reagovale i Ujedinjene nacije u težnji da, na dugoročne staze, pomognu državama da odgovore na brojne izazove u vezi sa ovom temom. Tako su i kroz dva poznata dokumenta, Milenijumsku deklaraciju i Agendu 2030, u određenim delovima precizirali i definisali probleme i ciljeve njihovog rešavanja. U Agendi 2030, u cilju 6 koji se odnosi na čistu vodu i sanitarije, detaljno su definisani planovi, među kojima se kao najambiciozniji ističe onajda se do 2030. godine omogući pravedan pristup bezbednoj i ispravnoj pijaćoj vodi svim građanima na planeti.

Kratkotrajni sukob između Tadžikistana i Kirgistana predstavlja naizgled nesmotreni i neočekivani okršaj. Međutim, iako se u svetu trenutno ne vode ratovi koji kao glavni ili jedan od razloga imaju pitanje vode, to ne znači da u budućnosti voda neće biti povod za sukob. Zalihe ispravne pijaće vode sigurno će u narednim decenijama dobijati naznačaju, na šta klimatske promene i te kako imaju uticaj, sa posebnim fokusom na sušne regione među kojima je i region Bliskog istoka i Severne Afrike, zaključuje portal „Klima 101“.Tagovi

Autor: Klima 101

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име