Stvaran razlog zbog kojeg je Borivoje Borović odlučio da napusti Narodnu stranku, javnost verovatno nikada neće saznati.

Ako i sazna, to neće biti iz njegovih usta. Prosto, nije njegov stil.

Zvanično, hoće čovek da se fokusira na advokaturu. Smatra da iz te uloge može više da doprinese.

Poželeo on sreću stranci, stranka mu uzvratila podjednako lepim željama.

Koliko će ovaj razlaz da košta Narodnu stranku, ostaje da se vidi, tim pre što nije Borović jedini koji ju je napustio.

Borovića, po svemu sudećI, neće koštati ništa.

Bio je uspešan advokat i pre ulaska u Narodnu stranku, nema razloga da se tu išta promeni.

Samo je u poslednjih nekoliko godina postupao u više medijski propraćenih slučajeva.

Možda je najviše pažnje privukao postupak koji se zbog seksualnog uznemiravanja vodio protiv predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke.

Borović je tu zastupao Mariju Lukić, Jeličićevu žrtvu.

Doskorašnjeg partijskog druga Miroslava Aleksića zastupao je u parnici koju je protiv njega pokrenuo brat predsednika Srbije Andrej Vučić, a sve zbog Aleksićevih izjava o političkim sponzorima Predraga Koluvije.

U Crnoj Gori brani Nenada Vujoševića, nekadašnjeg sekretara tamošnjeg Vrhovnog državnog tužilaštva.

Ako odemo koju godinu unazad među Borovićevim klijentima možemo da nađemo Arkana, Gišku, Belog, Kneleta, Luku Bojovića, Uroša Mišića…

Branio je i Vojislava Šešelja, Tomislava Nikolića, Vuka Draškovića, razne otporaše, Slavka Ćuruviju… Imao je klijente i iz sveta estrade – zastupao je Željka Joksimovića, Jelenu Karleušu, Anu Bekutu, Seku Aleksić, Acu Lukasa…

Ulazak i izlazak iz Narodne stranke nije mu prvi izlet u politiku.

Bio je početkom devedesetih nakratko u Demokratskoj stranci, a bio je i jedan od osnivača Srpskog pokreta obnove.

Odnos sa Vukom Draškovićem pukao je taman u neko vreme kada je pukla i koalicija Zajedno.

Braneći kapetana Miroslava Radića u predmetu „Vukovarska trojka“ izdejstvovao je prvu oslobađajuću presudu u Haškom tribunalu za građanina srpske nacionalnosti.

Rođen je 1954. godine u selu Vis kod Pljevalja i kaže da ga za detinjstvo veže miris olova i cinka, pošto mu je otac radio na preradi rude.

U Beogradu je završio Pravni fakultet 1979. godine, a pripravnički staž odradio je kod advokata Vaska Petričevića. Otvorio je svoju kancelariju 1985. godine.

On sam tvrdi da mu je treniranje karatea u životu značilo isto koliko i advokatura.

Prema sopstvenim rečima, život mu je u više navrata bio ugrožen.

Možda najviše kada je formirao pravno-ekspertski tim koji je analizirao zločin na Ibarskoj magistrali. Kako je pre nekoliko godina rekao medijima, saznao je da su vođe Zemunskog klana planirale njegovo ubistvo u Budvi, ali da su odustali jer su imali „preča posla“ u Beogradu.

Autor: V.J.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име