VOJNICI, MI SMO OVDE DOŠLI DA GINEMO ZA OTADŽBINU. KOMANDIRI ISPRED SVOJIH VODOVA I ČETA, KOMANDANTI ISPRED SVOJIH BATALJONA, A JA ĆU ISPRED SVIH. ZA MNOM! U JURIŠ! ZA SLOBODU I OTADŽBINU!“

Ovo su reči potpukovnika Dušana Purića neposredno pre nego što je bitka na Mačkovom kamenu počela.

Na Mačkovom kamenu, 19. septembra 1914. godine, otpočele su teške i krvave borbe u okvoru bitke na Drini. Nakon žestokog poraza na Ceru u avgustu 1914. godine, Austrougarska vojska se dobro odmorila, dodatno naoružala i sa svežim snagama krenula u napad 6. septembra 1914. godine.

Srpska 2. armija je uspela da zadrži 5. austrougarsku armiju na obalama donje Drine, dok je uz velike borbe 6. austrougarska armija prešla Drinu i zauzela Gučevo, Boranju i Jagodnju, izbivši na Sokolsku planinu. Srpska 1. armija, pod komandom đenerala Petra Bojovića, protivnapadom prisiljava desno krilo protivnika na povlačenje do položaja Mačkov kamen – Crvenje – Javornik.

Tog 19. septembra 1914. počinje ogorčena bitka za Mačkov kamen. O žestini tih borbi najrečitije govore obostrani gubici. Samo od 16. do 22. septembra 1914. u ogorčenom rvanju po rovovima, borbi na nož i prsa u prsa, gde su bajoneti lomili kosti ratnika, kundaci razbijali lobanje, zubi zarivali u meso, a prasak bombi i granata zagušivali bojnu viku, pored vojnika izginuo je veliki broj elitnih oficira.

Taj žestok nedostatak oficirskog kadra je jedan od razloga zbog koga je naša država nakon rata, morala da prima u redove svoje vojske bivše crnogorske i lojalne austrougarske oficire.

Spomen kosturnica na Mačkovom kamenu

Na Mačkovom kamenu i okolnim položajima poginulo je čak 115 srpskih oficira (uključujući i potpukovnika Dušana Purića koga sam na početku teksta citirao) dok je njih 176 ranjeno, među kojima i sam princ i bivši prestolonaslednik Đorđe Karađorđević. Ukupni gubici na srpskoj strani bili su oko petnaest hiljada boraca izbačenih iz stroja.

Bitka na Mačkovom kamenu, nažalost, i dan danas ostaje je u senci velikih pobeda na Ceru i Kolubari, iako je jednako značajna kao i ove dve, jer nije dozvolila neprijatelju da za tri dana, po Poćorekovom planu ovlada Jagodnjom i Sokolskim planinama, već tek nakon trinaest dana teške borbe kada je neprijatelj bio totalno izmoren i desetkovan sa ukupnim gubicima od šesnaest hiljada izbačenih iz stroja.

Srpski narod i vojska, na čelu sa njenim vrhovnim komandantom kraljem Aleksandrom Karađorđevićem, nisu dozvolili da kosti srpskih ratnika i mučenika sa Drine ostanu razbacane na stratištu, širom drinskog fronta. Narod, Crkva i kralj su se odužili senama svojih očeva dostojnim spomenicima – crkvi spomen – kosturnici u Krupnju i kapeli koja čuva mošti naših ratnika na Mačkovom Kamenu.

Srpskaistorija.rs

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име