Prema Galupovom istraživanju, poverenje Amerikanaca u policiju dostiglo je istorijski minimum 2020. godine, samo 19 odsto crnaca i 56 odsto belaca veruje ljudima sa značkom.

Smrt crnca Džordža Flojda u Mineapolisu, u maju 2020, nakon što mu je beli policajac klečao na vratu osam minuta i 46 sekundi,  usmerio je fokus američke javnosti na policijsku reformu. Zagovornici promena su podeljeni u vezi sa pitanjem da li treba reformisati samo neke aspekte policije ili bi čak trebalo potpuno ukinuti policijske snage.

„Privedite uobičajene osumnjičene” je poznata rečenica iz još poznatijeg američkog filma „Kazablanka”. U Sjedinjenim Državama „uobičajeni osumnjičeni” u sve većoj meri su policajci. Zbornik Nacionalne akademije nauka SAD sproveo je 2019. studiju koja je pokazala da beli muškarci imaju mnogo manje šanse da budu ubijeni od strane policije u poređenju sa ženama i muškarcima koji su Afroamerikanci, američki Indijanci i starosedeoci Aljaske, ili, pak, latino-muškarci.

Iako je reforma policije postala središte rasprave, mnogi Amerikanci smatraju da trenutna diskusija mora biti proširena na pitanje sistematskog rasizma ugrađenog u priču o američkoj naciji i njenoj kulturi i ukorenjenog u crnačkom ropstvu.

Na ovu temu, za „Politiku” govore Heder Lin Makdonald, američka konzervativna politička komentatorka, i Aleks S. Vitale, profesor sociologije na Bruklinskom univerzitetu.

„U poslednje četiri decenije, SAD opsesivno govore o fantomskom rasizmu u policiji, kako ne bi govorile o više zabrinjavajućoj stvarnosti – drastično višim stopama nasilnog uličnog kriminala crnaca”, kaže Makdonald, autorka knjige „Rat protiv policajaca: kako nas novi napad na zakon i red čini sve manje sigurnim”.

„Crnci, između desete i četrdeset treće godine, umiru od ubistava 13 puta više nego belci. Ali njih ne ubijaju policajci ili belci, već́ drugi crnci. Iako crnci čine  12 odsto američke populacije, oni izvršavaju preko 50 odsto svih ubistava svake godine. Policajci idu tamo gde se najviše puca na ljude iz vozila u pokretu, a to je u crnačkim četvrtima. Gotovo uvek su pozvani zbog  pucnjave, u kojoj je neko ranjen ili ubijen, to je u naselju gde žive manjine, da bi zaštitili žrtvu koja je pripadnik manjine, i na osnovu dobijenog opisa osumnjičenog koji je pripadnik manjine. Ove nejednakosti znače da policajci ne mogu da intervenišu tamo gde su ljudi najviše ugroženi kriminalom, a da pri tome ne formiraju podatke o zaustavljanju i hapšenju koji ukazuju na rasne razlike. To se onda protiv njih može (pogrešno) koristiti u tužbi za rasno profilisanje”, smatra Makdonald.

Vitale, autor knjige „Kraj policije”, smatra da su samo neke od nepravdi označene kao „zločin” pod nadzorom policije. „Zagađenje životne sredine, problematični krediti i krađa plata  nanose ogromnu štetu zajednicama, ali se ne smatraju policijskim problemima.

Drugi deo problema je što smo koncentrisali siromaštvo u određenim delovima naselja, uskratili im adekvatne usluge i onda zaključili da su jedini resursi koji mogu da reše ove probleme naoružana policija. Treba zaustaviti diskriminaciju ovih zajednica, obezbediti im više sredstava za osnovne usluge, a manje za policiju”, smatra naš sagovornik.

Prema Galupovom istraživanju, poverenje Amerikanaca u policiju dostiglo je istorijski minimum 2020. godine. Samo 19 odsto crnaca izrazilo je poverenje u policiju, u poređenju sa  56 odsto  belaca koji zastupaju ovo gledište. Međutim, 86 odsto odraslih Amerikanaca, uključujući i 81 odsto odraslih crnaca, želelo bi da policija provede isto ili više vremena u njihovim kvartovima. Samo 15 odsto svih odraslih osoba u SAD i 22 odsto odraslih crnaca podržavaju ukidanje finansijskih fondova policiji.

„Policajcima je potrebno više taktičke kao i kontinuirano pojačavanje treninga kako bi što bolje reagovali u stresnim situacijama. Ne bih stavio naglasak na povećanje zaposlenih policajaca različitog socijalnog i etničkog porekla, različitog pola, seksualne orijentacije itd”, objašnjava Vitale i dodaje da je problem u preširoko postavljenoj policijskoj misiji koja im stavlja u zadatak dugačku listu socijalnih problema.

Argument „demontiranja” policije je takođe pod udarom kritike. Ranija Mankarijos, izvršna direktorka neprofitne organizacije „Stoperi kriminala iz Hjustona” rekla je za Foks njuz da „rasformirati agencije ispunjene metodičkom obukom, operativnim strategijama i isprobanim i istinitim testiranjima u zamenu za programe vođene građanima koji nemaju iskustva u ovim oblastima – u najboljem slučaju je smešno”.

Ako pristalice reforme ne mogu da se slože oko toga šta tačno treba menjati, a ’demontiranje’ policije nije pravo rešenje, šta čeka američku policiju u 2021?

„U 2020. godini zabeležen je najveći procenat porasta broja ubistava u istoriji SAD, zahvaljujući antipolicijskom narativu koji obeshrabruje policajce u kontaktu sa osumnjičenim kriminalcima kako ne bi bili snimljeni mobilnim telefonom ako bi morali da koriste silu. Najveći broj tih žrtava bili su crnci. Nasilni ulični zločini su nastavili da izmiču kontroli u 2021. godini. Policajci masovno napuštaju svoja odeljenja, poručujući prijateljima i članovima porodice da ne razmišljaju o policijskoj karijeri. Jedina stvar koja će promeniti atmosferu stvorenu za uklanjanje policije je ako bela deca počnu da stradaju od vatrenog oružja ispaljenog iz motornih vozila. Dok se to ne dogodi, levičarski mediji i političari su spremni da zažmure pred pokoljima u gradovima”, zaključuje Makdonald.

Vitale kaže da šteta koju nanosi rad policije daleko prevazilazi incidente visokog profila zabeležene na video- snimcima i dodaje: „Jasno je da je porast nasilja izazvan pandemijom, koja je proizvela raširenu ekonomsku nesigurnost, frustraciju i strah koji proizvodi više nasilja.”

Makdonald smatra da je objašnjenje Vitalea o porastu kriminala neprihvatljivo.

„U ostatku sveta kriminal je opadao tokom cele 2020. Samo u SAD taj trend se preokrenuo krajem maja 2020. kada su neredi povodom smrti Džordža Flojda počeli. I to samo kriminal povezan sa ubistvima i pucnjavama iz automobila, koji nije uzrokovan ekonomskim potrebama”, kaže Makdonald.

Predsednik Džozef Bajden podržava mere reforme kao što su veći nadzor i obuka policije i povećanje sredstava za rad gradskih policijskih snaga. Te i mnoge druge odredbe su uključene u „Zakon o pravdi u policijskim aktivnostima 2021”, koji je Predstavnički dom Sjedinjenih Država usvojio početkom marta. Demokratski zakonodavci veruju da će ovaj zakon smanjiti policijsko nasilje nad manjinama, posebno nad crncima, i istovremeno poboljšati rad policije u celini. Senat još nije glasao o ovom zakonu.

Autor: Gordana S. Petrović

Izvor: politika.rs

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име