Home Projekti Bogatić ALEKSANDRA SANJA TADIĆ – ŽENA PLAMEN

ALEKSANDRA SANJA TADIĆ – ŽENA PLAMEN

0
ALEKSANDRA SANJA TADIĆ – ŽENA PLAMEN

Kad sudbina promeša karte i se poigra istim, putevi se ukrste i nastaju razne životne priče. Tragom lepih životnih priča došli smo do Aleksandre Tadić, poreklom iz Glogovca, koja je svoju sreću pronašla pored Dragomira iz susedne Crne Bare. Danas bi se mogli navesti kao primer skladnog i srećnog para. Žive na relaciji Bogatić – Crna Bara – Glogovac, pa bi se moglo reći da je čitava Mačva njihov dom, a oni njeni stanovnici za ponos.
Aleksandra je po zanimanju veterinarski tehničar. Iako je danas ovo traženo zanimanje, pa čak i dobro plaćeno, Aleksandra, odnosno Sanja, kako je svi znaju, ističe kako nikada nije radila u struci jer je njena ljubav zapravo umetnost. Zato je spojila lepo i korisno i svoju kreativnost ispoljava pirografijom.
„Oduvek je umetnost moja ljubav. Ja sam želela da upišem Umetničku školu u Šapcu, ali znate kakve su bile te nesrećne devedesete. Roditelji su ostali bez posla i bila sam prinuđena da se odlučim za neki smer u Bogatiću. Tako sam postala veterinarski tehničar, a jedini kotakt sa životinjama imam kad mi ljudi dođu sa zahtevom da im na drvetu napravim lik njihovog kućnog ljubimca“, kaže Sanja.
Dugo je radila u pekari, pa u butiku. Kada je ostala bez posla posvetila se deci i shvatila da ipak ima višak slobodnog vremena. U internet eri, svako svoje slobodno vreme koiristi za pretraživanje raznih pojmova, pa je tako, Sanja o pirografiji čitala na internetu i tako dobila ideju da se oproba u ovoj umetnosti. Imala je i tu sreću da joj je suprug velika podrška, i to ne samo moralna, pa je njenu ideju podržao rado i sada na neki način rade zajedno.


„Moj muž je brica, ali i on ima tu kreativnu crtu u sebi. Valjda smo se tako i prepoznali. I on obrađuje drvo, ali na drugačiji način. Dragomir se u slobodno vreme bavi modelarstvom. Ima modelarsku testeru, pa pre nego što se ja latim posla, on drvo obradi i pripremi, a onda svemu tome ja dam lepotu“, ističe ona, napominjući da bi sve ostalo samo ideja da se suprug nije založio da pronađe dobar pirograf koji joj omogućava da svojim radovima da dušu.
Uskoro će proslaviti dve decenije ljubavi, a u braku su sedamnaest godina. Iako je ljubav temelj svega, Sanja priča da nikada nisu bili bliži nego sada kada rade zajedno i kada stvaraju prava mala umetnička dela. Zato se raduju hladnim zimskim danima, jer tada najviše vremena imaju da se posvete svom hobiju.

Brzo se pronela priča o paru koji od drveta pravi magiju. Danas ih putem društvenih mreža kontaktiraju ljudi iz svih krajeva Srbije, pa i dalje, kada svojim prijateljima žele da poklone nešto unikatno i posebno.
„Ima različitih zahteva, li najviše radim ikone. One su idealan poklon prilikom venčanja, useljaja u kuću, za početak zajedničkog života…radim i lične portrete, ljubimce, pejzaže…ma, sve se može. Šta god ljudi požele. Ali, svaki rad je unikatan. Nikad ne ponovimo isto, jer i drvo je samo po sebi različito. Na svakom komadu drveta ostavljamo lični pečat i to je ono što naš rad čini posebnim“, skromno naglašava ona.
Da nije sve ni u mašini, već i u umetničkoj crti sa kojom se čovek rađa, potvrđuje i talenat njenog supruga, koji modelarskom testerom pravi svoje radove, ali i priprema podlogu za Sanjin rad.
„Nedavno smo bili pozvani da učestvujemo u Prnjavoru na manifestaciji „Miholjski dani“. Sve je zainteresovalo ono što mi radimo. Prilazili su nam ljudi i nisu mogli da veruju da su to ručni radovi i da to nije rađeno uz pomoć CNC mašine. Žao mi je samo što nije bilo lepo vreme“, kaže ona, napominjući da sve više ljudi izražava interesovanje za onim što oni rade, tako da nije isključeno da jednog dana ovaj lep hobi postane i njihov posao. Naročito što je talenat i tu umetničku crtu nasledila i ćerka Jana, pa nije isključeno da će uskoro dobiti i pomoć, a kako se i mezimac Filip rado uključuje ne odbacuju mogućnost da jednog dana ovaj hobi razviju kao primarni porodični posao.
Pored svakodnevnih poslova koje ima kao domaćica, Sanja izdvoji bar dva sata dnevno za pirografiju. Ako ima više posla, nekada radi dva puta po dva sata. Ali, ovo je vrlo zahtevno i zamorno, tako da za svaki rad i treba dosta vremena izdvojiti. Bitna je i preciznost. Naročito kada se rade ikone i portreti, jer tu i efekat senke igra bitnu ulogu. Samo trenutak nepažnje može dovesti do toga da umetničko delo izgubi željeni oblik, a kako vodi računa o svakom detalju, Sanja ističe da joj je neophodan mir i volja da radi.


Tako je, uz konstataciju da se nada da će se jednog dana umetnost malo više ceniti, Sanja završila lepu priču o svom hobiju u životu, pokazujući nam impresivne radove i fotografije koje joj služe za uspomenu na ono što je svojim veštim rukama i plamenom stvorila.

Projekat sufinansiran iz budžeta opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Autor: Redakcija МZR

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here