Zvanična zatezna kamatna stopa u Srbiji trenutno je devet odsto. To je cena koju plaćamo za kašnjenje u namirivanju obaveza. Međutim, ova visina stope važi samo ako nekim drugim zakonom nije preciziran drugačiji iznos. Tako je, na primer, kod poreskih dugova ovaj procenat veći i trenutno iznosi – 11 odsto.

Kako piše N1, druga rata godišnjeg poreza na imovinu na naplatu je dospela 17. maja. Za svaki dan kašnjenja poreznici zaračunavaju zateznu kamatu od 11 odsto na godišnjem nivou. Osim zatezne kamate, dužnici koji porez ne plate na vreme rizikuju i novčanu kaznu koja iznosi polovinu neplaćenog poreza, a minimum – 5.000 dinara.

„Poreski obveznik koji ne izvrši uplatu poreza utvrđenog u poreskoj prijavi, odnosno rešenjem Poreske uprave, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara“, stoji u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ova kazna pre nekoliko godina bila je i 10 puta veća i iznosila je 50.000 dinara, ali bar kada je reč o porezu na imovinu građana – nikome nije naplaćena.

To, međutim, ne znači da novčana kazna ne može da bude velika po osnovu neplaćanja nekog drugog poreza – isti član zakona propisuje da građani za poreske prekršaje mogu da budu kažnjeni minimum 5.000 dinara, a najviše – 150.000 dinara.

ZA SVAKI KVARTAL, ZA KOJI GRAĐANI NE PLATE RATU POREZA NA IMOVINU, MOŽE DA IM STIGNE I KAZNA OD – 5.000 DINARA. DA BI NEKO DOBIO KVARTALNU KAZNU VEĆU OD OVOG IZNOSA, MORAO BI DA IMA RAZREZAN GODIŠNJI POREZ NA IMOVINU VEĆI OD 40.000 DINARA.

Foto: Shutterstock

Među prekršajima za koje je predviđena ova novčana kazna, a ima ih 20, su i: neobaveštavanje Poreske uprave o otvaranju ili zatvaranju računa kod banke u AP Kosovo ili u inostranstvu, zatim ako obveznik ne podnese poresku prijavu u zakonskom roku ili je podnese nepotpisanu ili bez potrebne dokumentacije. Prekršajna kazna je predviđena i za one koji se ne odazovu poreznicima na poziv radi pojašnjenja, za one koji ometaju sprovođenje prinudne naplate…

Kako se formira zatezna stopa

Zvanična zatezna kamatna stopa formira se na godišnjem nivou po principu „referentna kamatna stopa uvećana za osam procentnih poena“.

Referentnu kamatnu stopu određuje Narodna banka Srbije i trenutno je na nivou od jedan odsto. Ta stopa predstavlja osnovnu, polaznu kamatnu stopu, na osnovu koje se formiraju sve druge kamatne stope na tržištu Srbije.  Zakonom o zateznoj kamati predviđa se da se odredbe ovog zakona ne primenjuju „na dužničko-poverilačke odnose za koje su visina stope i način obračuna zatezne kamate utvrđeni drugim zakonom“.

To znači da tamo gde nije predviđena drugačija stopa zatezne kamate, primenjuje se ova koja je sada na nivou od devet odsto. Po ovoj zateznoj kamatnoj stopi uglavnom se obračunavaju dugovanja prema državi, pa je u svom obračunu predviđaju i javna komunalna preduzeća. Poreznici, pak, računaju drugačije i kod njih je zatezna kamata uvek za dva procentna poena veća od ove predviđene Zakonom o zateznoj kamatnoj stopi.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, naime, predviđa da se zatezna kamata za neplaćene poreze obračunava po formuli „referentna kamata plus 10 odsto“.

„Na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, osim kamate, obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto“, navodi se u ovom zakonu.

Kod banaka i 50%

Banke, opet, imaju svoju računicu, pa je stopa kaznene kamate predviđena svakim ugovorom sa korisnicima.

Tako je jedna zatezna kamata predviđena za klasične kredite, druga za kašnjenje u namirivanju duga po kreditnim karticama, a treća za prekoračenje duga u korišćenju dozvoljenog minusa. I razlikuju se od banke do banke. Ta treća kaznena kamata – na nedozvoljene minuse – ujedno  je i najveća i kod pojedinih banaka dostiže i neverovatniih – 50,57 odsto!

Šta kada je dug u evrima

Formula „referentna kamatna stopa plus osam procentnih poena“ u Srbiji se koristi za obračun zatezne kamate na dug u dinarima.

Kada dug glasi na evro, zakonska stopa zatezne kamate utvrđuje se kada se referentna kamatna stopa Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uveća za osam procentnih poena. Pošto je evropska stopa na nultom nivou, zatezna kamata na dug u evrima je osam odsto.

Kod drugih stranih valuta, takođe se uzima referentna kamatna stopa koju propisuje centralna banka konkretne države i uvećava se za osam procentnih poena.

Foto:Tetra Images / Tetra Images / Profimedia

Najveća stopa za dug u turskim lirama

Narodna banka Srbije redovno objavljuje visinu zatezne kamatne stope.

Najviša zatezna kamatna stopa trenutno je na dug u turskoj valuti – 27 odsto na dug u turskim lirama. Sledi 16,5 odsto na dug u beloruskoj rublji, pa 13 odsto na dug u ruskim rubljama…

Autor: N1

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име