Na jučerašnji dan 1956. godine, u znamenitom manastiru Svetog Tihona u Vejmartu, Pensilvanija (SAD), upokojio se u Gospodu jedan od najvećih Srba našeg doba i—uz Svetog Justina Ćelijskog i Vranjskog, Svetog Pajsija Svetogorca i Svetog Jovana Sanfranciškog—najveći um i autoritet Pravoslavne Crkve 20. veka, Sveti vladika Nikolaj Velimirović Ohridski i Žički.

Za Svetog Justina Popovića, Sveti vladika Nikolaj Velimirović je bio najveći Srbin posle Svetog Save.

Iako paradoksalno zvuči, vladika Nikolaj Velimirović je danas poznatiji i cenjeniji izvan Srbije, u drugim pravoslavnim zemljama poput Rusije i Grčke, a naročito na Zapadu kao znameniti hrišćanski mislilac, filosof i ponajviše kao autor Ohridskog prologa.

Vladika Nikolaj je i danas najviše napadan u svojoj Srbiji ali ne od strane svog naroda, već od strane vladajućih elita koje čine deca i unuci Titovih partijaša, ateista i svakavih umišljenih sekularizovanih modernista. A napadan je kao jeretik, mračnjak, mason, engleski/američki/nemački agent, narodni neprijatelj, reakcionar, četnik, Dražinovac, fašista, saradnik okupatora, Ljotićevac, anti-Jugosloven, inspirator puča od 27. marta itd.

Međutim, najodvratniji napadi na Svetog vladiku Nikolaja su oni koji ga karakterišu kao antisemitu tj. mrzitelja Jevreja. Oni koji ga na toj osnovi napadaju samo pokazuju koliko su neobrazovani i koliko o Hrišćanstvu i judeo-hrišćanskoj ontologiji zapravo ništa ne znaju. Vladika Nikolaj, kao čovek čije oči su Boga gledale, je prorok koji grdi i opominje ponajviše svoj narod, u maniru starozavetnih proroka Isaije, Jeremije, Jezekilja, Danila itd. Ali i kao takav on grdi i opominje i svoju Pravoslavnu Crkvu ali i Evropu, Zapad, i takođe jevrejski narod, kao starozavetni izabrani narod Božiji. Čitajte Sveto Pismo i Stari Zavet i videćete da je vladika Nikolaj antisemita isto onoliko koliko su antisemiti bili i Sveti Proroci Mojsije, Isaija, Jeremija, Jezekilj, Danilo, Ilija, Enoh, Amos, Jona, Zaharije, Joil itd. ili da je antisemita koliko je i anti-Srbin ili anti-Rus, anti-Evropljanin itd.

Vladika Nikolaj Žički

Vladika Nikolaj je, uz patrijarha srpskog Gavrila Dožića, i jedini verski lider na svetu koga su Nemci u Drugom svetskom ratu zarobili, držali zatočenog i poslali u koncentracioni logor Dahau. To dovoljno govori o tome koliko naša Crkva i ono što nas Srbe čini onim što jesmo, predstavlja opasnost za Nacizam, novi evropski ateizovani poredak i uopšte svaki totalitarizam.

A što vreme više prolazi, postaje sve jasnije da je Sveti vladika Nikolaj novi prorok Isaija Hristove Crkve i srpstva.

Pogledajte samo šta je pred kraj života prorokovao ovaj svetac i sve se obistinilo:

„Svi govore: neka padne Tito, pa ćemo onda lako! A niko nema plana šta će biti posle pada komunista. Hrvati imaju plan, inspirisan od pape i podržavan od Italije. Kod njih nema stranaka; oni ne znaju za demokratiju. Oni znaju i hoće jedno: okupirati Bosnu i Srem i—Srbe o vrbe, ili poklati ili isterati iz tih zemalja.

U momentu pada komunizma (ako Rusija ne interveniše) Hrvatima će se odmah dostaviti oružje i svi će biti naoružani, dok će Srbi biti goloruki kao i u prvom pokolju. I ustaše i oružje—sve čeka gotovo na granici Jugoslavije, u Španiji i u Argentini. Za 24 sata sva će Hrvatska biti pod oružjem i svi gaulajteri na svom mestu. Papa će opet blagosloviti pokolj Srba i ućutkati njemu naklonjene Anglosaksonce.

A šta Srbi partijaši misle? Oni misle, kao i 1918. godine, prvo raspisati izbore pa neka narod (jadni, tužni, goloruki srpski narod) iskaže svoju želju i volju? I ništa više. U toj jednoj misli sadržan je plan svih srpskih demokratskih i poludemokratskih i levičarskih i polulevičarskih partija, pa čak i nacionalnih, četničkih i patriotskih. Kakva fantazija i kakvo ludilo! Pitanje je, dakle, ne kako oboriti Tita nego šta će biti posle Titovog pada? Ko će srpski narod naoružavati da se brani od večnog i mnogo strašnijeg neprijatelja?

…Odbacite smešnu šalu, da će jedan čovek sazidati buduću srećnu Srbiju.

…Svaki vođ jednog krštenog naroda koji odbacujući Hrista hoće da usreći svoj narod, vodi svoj narod ne u zemlju sreće no u Zemlju Nedođiju.

…Osiromašiće, i miševi će im proletati kroz prodrtu košulju. Snevaće bune prevarenih i poharanih, i dizaće se u ponoći, prestrašeni i oznojeni. Biće im dug život, da bi im kazna bila duža. Doživeće da vide svoj dom u zgarištu, i bežaće iz svoje zemlje, gladni i bolesni, i neće smeti izgovoriti svoje ime ni pred kim.

Gledaće tuđince u svojoj zemlji, i prosiće komad hleba od njih. Gore će biti državi njihovoj nego rimskoj. Jer imadoše Rim za primer, i ne poučiše se. Gore će biti narodu njihovom, koji ih je rodio, nego narodu jevrejskom. Jer imadoše primer naroda jevrejskog, i ne poučiše se. Slušaće kletve svoga imena, i neće smeti proviriti na prozor.

Gledaće svoj narod gde ga vezane u povorkama vode, i bojaće se za sebe. I slušaće, i u snu i na javi, proklinjanja svoga imena, i drhtaće—drhtaće a neće moći umreti. Gospode Veliki i Strašni, svi su Tvoji putevi milost i istina. Šta ćeš činiti sa zaslepljenim, zavedenim, slaganim i poharanim?

Ako se ko seti imena Moga, setiću se i ja njega, i spašću ga. Čekam, da me ko vikne—i odazvaću se. Dokle ima vikanja na zemlji, imaće i eha na nebu“.

Proroke Božije ljudi ne vole da slušaju. Ubijali su ih i kamenovali i u Starom Zavetu jer su bili usta Božija i govorili su Istinu! Isto važi i za našeg Svetog vladiku Nikolaja Velimirovića. Napadaju ga ali njegovo netruležno telo miriše kao hiljade ruža i mirotoči u manastiru Leliću. Oni ga napadaju, a svetac mirotoči.

Idite u Lelić, poklonite se kivotu svetitelja i sami se uverite.

Izvor: istorijasrba/facebook

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име