Puč i proteste 27. marta 1941. godine nisu izveli Englezi i engleski špijuni, izveli su ih mlađi srpski oficiri, Srpska Pravoslavna Crkva i srpski narod.

Srbi su jedini narod koji su uz Grke, Poljake, Čehe, Francuze i Britance bili protiv Hitlera od samog početka. Svi ostali evropski narodi su paktirali i bili deo Hitlerovog poretka. Međutim, iz nama neznanog razloga, većina potomaka Srba koji su listom bili protiv Hitlera, danas smatra da su njihovi preci pogrešili i da bi im sa Hitlerom bilo bolje, iako je u viziji Trećeg rajha za Srbe određeno robovsko mesto i potpuno uništenje ili se ne razume činjenica da je Hitler prekršio bukvalno svaki sporazum koji je potpisao ili da bi Hitler opet dao Paveliću da formira NDH i još bi terao Srbe da jurišaju na Staljingrad.

Na današnji dan 1941. godine, nekoliko desetina najboljih srpskih oficira, sinova Solunaca, koji su bili sa službom u Beogradu, uz podršku Srpske Pravoslavne Crkve i čitavog srpskog naroda, izvršili su svoju dužnost po savesti i kućnom vaspitanju zasnovanom na Kosovskom zavetu.

Oni su smenili najnepopularnijeg političara među Srbima u to vreme, kneza Pavla Karađorđevića, koji je izvršio državni udar 1939. godine kada je smenio legitimno izabranu vladu Milana Stojadinovića, njega uhapsio i predao Englezima ”na čuvanje”, kako bi po engleskom nagovoru stvorio neustavnu i nikad uspostavljenu tzv. Banovinu Hrvatsku. Dva dana pre puča je u Beču potpisao sa Hitlerom pristupanje naše zemlje Hitlerovom Trojnom paktu.

Glavni organizatori puča NISU bili generali Dušan Simović i Borivoje Mirković. Glavni organizatori su bili mlađi oficiri predvođeni majorom Živanom Kneževićem, šefom vojnog kabineta predsednika vlade. Politički deo puča predvodio je Živanov brat Radoje Knežević, profesor francuske književnosti, ministar dvora i član Upravnog odbora Demokratske stranke.

Ovo je pun spisak organizatora puča od 27. marta 1941. godine:

—Živan Knežević
—Radoje Knežević
—Pavle Katanić
—Nikola Kosić
—Aleksandar Marinković
—Vojislav Pantelić
—Josip Saksida (koji je na radiju pročitao proglas u ime Kralja Petra)
—Radoje Aleksić
—Jakov Jovović (načelnik štaba Komandanta četničkih odreda Crne Gore, Boke i Sandžaka i jedan od učesnika u organizaciji atentata na Antu Pavelića u Buenos Airesu 1957. godine)
—Pantelija Aleksić
—Danilo Zobenica
—Stanimir Mišić
—Vlastimir Rožđalovski
—Svetislav Vohoska
—Lazar Janić
—Miroljub Stamenković
—Velimir Tošković
—Ćirilo Stevanović
—Miloš Banković
—Lazar Ristić
—Veljko Gostiljac
—Svetislav Panić
—Dragutin Savić
—Stjepan Burazović
—Miodrag Lozić
—Dušan Babić
—Miloš Pavlović
—Radoje Nedeljković
—Božidar Kostić
—Dragoljub Popović
—Radivoje Lučić
—Miodrag Đorđević
—Vasilije Matić i
—Aleksandar Perišić.

Nikada niko nije uspeo da dokaže da je neko od ovih ljudi plaćen od Engleza da izvede puč.

Puč su svim snagama pomogli i patrijarh srpski Gavrilo, Sveti vladika žički Nikolaj Velimirović i Sveti Sinod i episkopat SPC. U puču i demostracijama su masovno učestvovale sve srpske organizacije počev od sokolskih društava, četničkih organizacija, Srpskog kulturnog kluba itd.

Tadašnji generalštabni pukovnik Dragoljub „Draža“ Mihailović je takođe od sveg srca podržao pučiste, a bio je i najbliži prijatelj sa braćom Knežević. Sigurno bi i sam bio jedan od vodećih organizatora puča da je bio u Beogradu. Podesećamo, Draža Mihailović je, zbog sukoba sa generalom Milanom Nedićem i zbog svojih anti-hitlerovskih ispada, bio kažnjen zatvorom od 30 dana i prebačen na položaj načelnika Operativnog odeljenja Druge armije Jugoslovenske vojske u Sarajevu. 27. mart je bio praznik na Ravnoj gori koji se svečano proslavljao svake godine.

27. marta 1941. godine izbile su najmasovnije demostracije srpskog naroda u istoriji. Svi Srbi su bili na nogama i klicali kralju Petru II i otadžbini. Svi srpski gradovi pamte demonstracije, od Subotice do Đevđelije, Podgorice, Nikšića i od Negotina do Splita i Gospića.

Izvor: istorija srba

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име