Žene na selu se suočavaju i sa lošim stanjem srpskog sela, koje polako nestaje, ali i sa patrijarhalnim mentalitetom i predrasudama koje se u ruralnim sredinama teško ruše.

Že­na­ma je u da­na­šnje vre­me ve­o­ma te­ško da ostva­re i uskla­de rad­nu i po­ro­dič­nu funk­ci­ju, jer ne­ma­ju do­volj­nu po­dr­šku in­sti­tu­ci­ja. Na se­lu je ovaj pro­blem po­seb­no iz­ra­žen. Se­o­skim že­na­ma je ogra­ni­če­na mo­guć­nost za­po­šlja­va­nja, obra­zo­va­nja i eko­nom­skog osa­mo­sta­lji­va­nja. Naj­če­šće, one ni­su vla­sni­ce imo­vi­ne, što je ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­tor u za­po­či­nja­nju sop­stve­nog po­sla. Ipak, uvek ima nade.

Nakon što je završila srednju školu u Šapcu Jovana Mišković iz Bogatića nastavila je dalje školovanje i upisala Ekonomski fakultet u Beogradu, koji je u roku završila.

Odmah nakon završetka studija dobijala je razne ponude za poslove u Beogradu i Novom Sadu. Međutim, ona se odlučila da se vrati u rodnu Mačvu i zaposli u lokalnu firmu, u svojoj struci, odseku za finansije.

U trenutku kada iz ruralne Mačve većina mladih odlazi u Beograd, Novi Sad ili inostranstvo Jovana se odlučila da ostane u rodnom kraju i da u budućnosti tu ako Bog da zasnuje porodicu.

Ne želeći da juri za svetlima velegrada Jovana je vredno radila u svom Bogatiću, gde je i živela u porodičnoj kući, sa roditeljima penzionerima i mlađom sestrom.

U razgovoru za naš portal Jovana je kazala da je za nju mnogo kvalitetniji život u dobro organizovanoj porodici na selu, nego u veoma urbanoj i brzoj sredini, kakvi su danas naši najveći gradovi.

Želela sam da ostanem u Mačvi, i da jednog dana, kada spoznam sebi srodnu dušu ovde zasnujemo porodicu – dodaje ona.

Nakon izvesnog perioda Jovana upoznaje Stefana „čoveka svog života“ i posle par meseci zabavljanja dolazi do prosidbe, a kasnije i do venčanja.

Zajednički život započeli su kod Stefana, u njegovoj kući u selu Banovom polju, nedaleko od Bogatića. Jovana se i dalje bavi poslovima ekonomije. Ne radi kao većina naše omladine za neke multinacionalne kompanije, već je sa suprugom pokrenula privatni biznis. Otvorili su teretanu.

Osim što su pokrenuli posao, u međuvremenu Jovana i njen suprug dobili su prinovu. Proširenje porodice ih je najviše obradovalo, a sigurni su da je selo idealno za odgajanje njihovog deteta i da u odnosu na grad ima mnoge prednosti.

Ne možemo svi otići u grad, mora neko ostati i na ognjištu – kaže Jovana. Ona i Stefan planiraju proširenje porodice i posla, a za sam kraj Jovana se osvrnula citirajući čuvenog Janka Veselinovića koji je o Mačvi rekao sledeće:

Nema veće ravnice u Srbiji od Mačve. Ona se proteže od Mišara do Drine, i od najvišeg vrha Cera planine, Vidojevice, do Save… To je prostor od dvanaest sahata hoda. Možeš u dugu danu hodati po Mačvi, a nećeš videti jednog brežuljka; sve je ravno kao tepsija…. Ona je bogata cura. Sve što se u njenu crnu utrobu baci donosi bogata ploda. Lepa su njena polja kad ozelene, a još lepša kad se pozlate zlaćanim vlaćem. Ona vam je kao tudjinka, ne da se svakom poznati!”

Autor: Redakcija MZR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име