Četnički vođa, general Draža Mihailović ubijen je 17. jula, dan kada su Lenjinovi boljševici pobili carsku porodicu Romanov. Nakon presude 15. jula 1946. godine, na 30 metara od Doma garde na Topčideru, gde je održavano suđenje, u podzemnom skloništu, u ponoć 17. jula, sekirom su iskasapili generala, udarajući ga besomučno, a potom su mu odsekli i levu ruku. 

Da li je moguće da se ni danas dan, evo već preko 30 godina od „pada“ komunističkog režima u Srbiji ne zna lokacija na kojoj je sahranjen general?

Čovek koji se borio u Balkanskim ratovima, Albanskoj pobuni, Velikom ratu i Drugom svetskom ratu, braneći srpski rod ponajmanje je zaslužio da se ne zna gde venac da mu odnesemo. Nisu nam za to krivi ni Nemci, ni Amerikanci niti bilo ko drugi, nego narod iz Srbije koji je verovao u ideologiju koja je nanela mnogo zala već napaćenom narodu, koji nije mogao da se oporavi od posledica Velikog rata. Komunizam je samo bio „šlag na tortu“ po Srbe za gubitak svega onoga zbog čega su naši preci živote dali.

Za činjenja takvih zlodela, od komunističkih „sinova“ niko odgovarao nije. Poput generala Mihailovića, na hiljade ljudi je posthumno rehabilitovano, jer je dokazano da nisu bili krivi za ono zbog čega su ih komunisti proglasili krivim.

Živ je Draža, umro nije, dok je Srpstva i Srbije!

Autor: Redakcija MZR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име